Refleksi sisanja palca su predmet sporenja mnogih stručnjaka. Da li je sisanje samo loša navika ili realni rizik za deformaciju nepca? Da li je čudesna cucla zaista uzrok zakasnelog jezičkog razvoja deteta? Danas, mišljenja po pitanju ovog fenomena su poprilično različita…
Posledice
Prema nekim stomatolozima i logopedima, sisanje palca može da dovede do problema u razvoju zubića kod deteta. Naime, usled dugog sisanja dolazi do izbacivanja gornjih sekutića napred i do povlačenja donjih sekutića u nazad. Međutim, ova posledica nikad nije dokazana i o njoj se i dalje diskutuje. Sisanje se ne smatra previše značajnim ukoliko se ne nastavi nakon 6. godine, perioda kada nastaju stalni zubi.
Cucla – bebina omiljena igračka
U poslednjih nekoliko godina, strasti su se utišale i cucla se pojavila u prodaji u apotekama, supermarketima i reklamira se po časopisima za decu. U primitivnim sredinama, cucla uopšte i ne postoji; naime, nema ni potrebe za njom. Budući da u takvim društvima majka ima samo jednu ulogu, a to je da čuva dete, ona ga uvek nosi, tetoši i brine o njemu u svakom trenutku. Dete jede kada to želi i sisa kada želi. Da bi odgovorili na takve potrebe bebe, moderna društva su morala da pronađu nešto čime bi nadomestili bebi nedostatak pažnje, a to je flašica sa cuclom iz koje jede i cucla ili duda koju sisa.
Pravilo je da dete sisa ili svoj palac ili cuclu, a retko i jedno i drugo. Pri kraju 19. veka je ova pojava smatrana veoma štetnom i vizuelno ružnom. Smatrano je da sisanje izaziva brojne negativne posledice na zdravlje deteta: skoliozu, adenoiditis, zubni karijes, stomačni meteorizam…
Cucla je i danas tema mnogih diskusija i mišljenja su neusaglašena. Roditelji sa skepticizmom i čuđenjem gledaju pedijatra koji im savetuje da bebi kupe cuclu. Kasnije je pedijatar začuđen kada majke 
dovedu decu na kontrolu sa cuclom u ustima.
Cucla se može isprljati, ali se lako pere i sterilizuje. Veoma je praktično imati više cucli, kako bi vam uvek neka bila pri ruci.
Ako vaše dete počne agresivno da sisa prst, moguće je da će imati problema sa zubima i postoji šansa da će mu biti potrebna proteza u budućnosti. Da biste to sprečili pokušajte da odredite kada to vaše dete najčešće ima potrebu za sisanjem i dajte mu nešto čime će da zaposli ruke, loptu na primer. Deca često sisaju cuclu ili prste iz dosade.
„Neesteticizam“ cucle je pitanje ličnog ukusa. Da li je više „estetski“ čuti bebu kako plače jer joj je potrebna cucla? Da li je važno kako beba izgleda dok sisa palac, neki drugi prst ili neku staru krpu? Bebu ne treba sprečavati da radi ono u čemu nalazi zadovoljstvo, makar to i smetalo roditeljima.
Prema nekim psihoanalitičarima, zabrana sisanja cucle proističe iz nesvesne želje lekara i roditelja da spreče dete da oseti svoje, lično zadovoljstvo za koje joj ne treba dopuštenje. Uporedili su sisanje sa masturbacijom. Branjenje masturbacije povlači za sobom razne 
druge probleme: gluvoću, nesposobnost, umor… Ukratko, radi se o tome da se spreči auto-erotićka aktivnost.
Loša navika
Ako kažemo da je sisanje loša navika, onda sisanje objašnjavamo nečim što nije naučno utvrđeno. Ako malo dete ima potrebu da sisa, prirodno je da ćemo ga pustiti da zadovolji tu svoju potrebu. Kasnije će imati i druge potrebe, pa će postepeno želja za sisanjem nestati.
Ukoliko se dete nalazi u adekvatnim psihološkim uslovim, ukoliko raste u normanim okolnostima i ukoliko cucla ne služi da ućutka dete jer roditelji nemaju vremena da mu se posvete, ono će samo prestati da je koristi u periodu od prve do treće godine. Možete mu ovako reći: danas je tvoj rođendan. Sada si veliki. A kada je neko veliki onda više nemaš potrebu za cuclom. Tako da ćemo sad da je bacimo ili da je pošaljemo nekoj maloj bebi kojoj je potrebna.
Sa detetom treba biti diplomata
Treba ugoditi svom detetu i puštati ga da radi ono što mu prija, ali uvek u nekim granicama. Dete treba od najranijeg perioda navikavati da ne može sve da mu bude dozvoljeno i da postoje granice i pravila koja se poštuju. Ako vaše dete pokuša da bude agresivno, baca stvari ili čupa drugare za kosu, nemojte ga kažnjavati, nego mu smireno objasnite i uzvratite nežno, nikako ne odgovarajte na njegovu agresiju agresijom.
