Dali kako smo ga od milja zvali bio moj najbolji prijatelj. Isšli smo zajedno u osnovnu, pa srednju… svakodnevno smo se družili, bilo nas je četvero u grupi ( bio je jedini muskarac u grupi )….uvijek bi igrali košarku, išli u kino ili samo sjedili u parku i pričali viceve….Dalija su svi voljeli. Bio je pristojan momak, uvijek nasmijan, njegov osmijeh nikog nije ostavio ravnodušnim, a kad bi išao ulicom jednostavno bi poprimila neki sjaj….bio mi je kao brat kojeg nisam nikad imala…..jednom za vrijeme igranja košarke prišla su nam 3 momka…..
– ha ha ha vidi one tetkice, s curama se igra…hajde dođi s nama nemoj biti papak…rekao je jedan od njih
– Daliju je bilo krivo zbog tog komentara, ali suzdržao se….
– Što je više ne znaš ni pričati otkako se s njima družiš? Hajde prošetaj malo s nama, košarka neće pobjeći…
– Dali, pa idi ti s njima, što ima veze, dobro je da imaš i drugo društvo, a nekad i mi cure trebamo biti same…hehe, rekla sam mu….
– Ok, dečki idem s vama…
…
Dali se počeo često družiti s njima, viđali smo ga sve rjeđe….
– gle cure eno Dali u parku, idemo do njega….
– Bok Dani dugo se nismo vidjeli…otkad ti pušiš?-upitala sam ga…jer Dali kojeg sam ja poznavala nije pušio….a niti pio….
– Šta vas briga, puši mi se, ajde cure nemam vremena sad će mi se ekipa skupit pa ono….
nisam vjerovala da te riječi dolaze od njega, zaista se promijenio, na gore…
– Ha ha ha Dali jesi to opet počeo s njima da se družiš, daj budi više muško…ajde idemo odavde, kod igora je neki party piće cuge i traveee ….prilazeći je rekao jedan od njih….
– Ma daj dečki što vam je…one me gnjave dosadne su….rekao je Dali…hajde idemo što čekamo onda..rekao je Dali..
…
Ostala sam potpuno šokirana…što se dogodilo nakvom momku? što je to postao? s tim lošim društvom tonuo je sve dublje…a nisam mogla ništa učiniti….
Pušio je cigare, travu, opijao se, postao je i kriminalac, tukao se na svakom koraku, krao…a poslije je prešao na neke tablete i na kraju se počeo bosti…..dotaknuo je dno….ali nije bio toga svjestan….potpuno je upropastio svoj život…a bio je tako čist, neiskvaren….proklinjala sam onaj dan kad su nam ti propaliteti prišli…još sam mu ja rekla da ide s njima…..ja sam kriva za sve!!! ja ubijam Dalija polako….sad sam tek shvatila…jer da nisam mu ja rekla da ode taj dan s njim…danas ne bi postao ovo….ali kako da sad to ispravim, kako da ga spasim dok nije posve kasno….što da uradim?…
..
Jednom sam dobila poziv….Dali je završio u bolnici, predozirao se….odmah sam odtrčala…
– Dali, ako me sada čuješ, molim te oprosti mi, znam da sam ja kriva…ja sam te bacila u ralje…..ti si moj brat…o bože što sam uradila….Dali molim te, skupi snage i oporavi se..sad je to najvažnije…pa ćemo poduzeti sve da se izliječiš…ja ću ti pomoći, bit ću uz tebe….molim te….rekla sam u suzama u nadi da me čuje…
… Otvorio je oči i zaplakao….molim te pomozi mi…….samo je to rekao…
– naravno brate, tu sam ne brini, pobijedit cemo ovo zlo zajedno…
…Nakon što je izašao iz bolnice, počeo je s terapijama odvikavanja od svega….posjećivao je i psihijatra…..često je bio u bolnici jer je imao jake krize….molio se…svaki dan….godine su prolazile, polako se oporavljao od svega…..na kraju je i uspjeo, bio je ponovo čist…zdrav…..sve je bilo kao prije….spasio se pomislih….hvala bogu inače si nebi to nikad oprostila….
ponovno smo bili ekipa…radili stvari kao prije…a onda…nakon par mejseci
jednom sam ga našla u parku….nisam mogla vjerovati…..ležao je pokraj klupe….mrtav s iglom u ruci…..oko njega je bila njegova “ ekipica “ mrtva pijana i drogirana…nisam znala da se vratio tom zlu…kad? nismo ni primjetili…..mislila sam da se spasio…..da se želio spasiti……sad je gotovo….Dalija više nema……i dan danas se pitam jesam li ja kriva? ili je kriv sam? ili je krivo društvo?
….
