Stojim pognute glave u redu usamljenih
Odbrojavam sate do prvog mraka,
Uspešno lažem sebe da si negde daleko
Tešim se samo al nisam baš jaka.
Probam da zamislim neki drugi svet
Puštam korake da nadju ulicu nade,
Preda mnom opet stoji kapija suza
Htedoh da prodjem al nešto u meni stade.
Pogled mi se spusti na tužne oko mene
A u daljini čujem zove me tvoj glas,
I dok se lomim da li da prodjem ili ne
Zaljubljeni mi pružaju ruku kao spas.
Možda baš u ovom trenu dok mislim na tebe
Ti prodješ kraj mene i dodirneš me onako,
Prepoznaću tvoju ruku medju hiljadu drugih
Jer samo tebe moje srce uvek oseti lako.
Znam da i ti sad negde lutaš i misliš na mene
Dok nas ova noć polako odvlači u san,
Znam da i ako ovog trena nisi kraj mene
Želja nam je ista iz dana u dan.