Nikad ne pomisli da sam te volela

Ne… Nikad ne pomisli da sam te volela…
Nikad ne pomisli da sam volela
Te tvoje sjajne, zelene oči
Zbog čijeg bih se pogleda topila
Svaki put kada bi me pogledao…
Topilo bi se moje mlado, nevino srce
koje si duboko ranio, zanavek ranio…
Ali ne…
Nikad ne pomisli da sam te volela…

Nikad ne pomisli da sam volela
Te tvoje nežne, bele ruke
Od čijeg bi mi dodira svaki put
Prostrujala neka prijatna jeza…
Te neumorne ruke koje su me milovale dan i noć
Ali, pazi da ne pomisliš da sam te ikad volela…

Nikad ne pomisli da sam volela
Te tvoje meke, rumene usne
Koje su me celivale svako jutro,
Svaki dan, svaku noć…
Te usne koje su dodirivale moje
Onih letnjih večeri
Provedenih u gradskom parku
Zadnjem redu bioskopa,
Pored reke…

I nikad ne pomisli da sam te volela
Jer sa tim lažnim saznanjem će ti biti lakše da me preboliš,
Da zaboraviš sve one lepe trenutke koje smo provodili…
Ti i ja…
Zajedno…

Jednostavno,
Nikad ne pomisli da sam te volela…