Kao da sam sanjala san.
Bio je to prodoran pogled, smeo i zanosan.
Bile su to crne oči, kao noćno nebo, kao mrak.
Ipak, bilo je u njima nečeg svetlog i toplog, kao zrak.
Postao je moja misao, moj svet,želela sam ga kraj sebe.
Održavao me je u životu i činio ga lepšim kao što nebo čine Mesec i mesečeve mene.
I kao Sunce i ostale zvezde u mraku i tišini, činio je Zemlju boljim mestom i neponovljivim!