Bliska u hodu njegova je ruka,
što otvara vrata nebeska za moje srce i oči;
Volim da je uzmem u svoje ruke i stisnem snažno,
dok se gledamo na svetlu, il osećamo u noći!
Često u hodu osetim šapat,
što najlepše stvari meni obećava,
zauvek u srcu ostaje taj mili glasak
što me usrećuje, i katkad vraća u divna sećanja!
I kad prinese svoje usne mome telu,
i kad me spretno ščepa u svoj zagrljaj,
on me ispuni u potpunosti, celu!
I ne…tome ne sme doći kraj!