Letela je slobodno šireći svoja krila
Grabila neumorno nove horizonte.
Igrala se veselo u plavetnilu neba
I prkosno skakutala na oblake.
Nije se bojala ničeg jer nije poznavala strah…
Ponekad bi se spustila na neko drvo
I odatle posmatrala svet oko sebe.
I kad bi osetila tugu raširila bi svoja krila
I poletela dalje bežeći od…nečega.
Nigde se nije zadržavala dugo
Niko je nije mogao uhvatiti.
Nije pripadala nijednom jatu
Bila je samo svoja verovala je…znala je…
Ponekad bi o njoj pričali da je neka čudna vrsta
I niko nije znao šta je ono što je vodi.
Jedino je ona znala…
Jer je duboko u sebi nosila kavez…