Sreda, 29.03.2017

Magazin » Moja priča » Pismeni zadaci » Heroj mog detinjstva

Heroj mog detinjstva

Objavi ovaj članak na

15.06.2016 8:00 AM

zagrljajOstala sam te zeljna.Tvoje paznje,ljubavi,zagrljaja.Nikada nisi ni umeo da iskazes osecanja.Secam se tvog besa bez razloga,uvreda,vikanja,modrica,trauma,tanjira koji su leteli kao i sestra i ja svuda po kuci od tvoje ruke.

Bila sam tatina devojcica,bezbrizna i srecna.Vodio si me svuda sa sobom,stvarali smo uspomene,na sva ta mesta sam odlazila i plakala,prisecala se dana kada su mi najveca bol u zivotu bila izgrebana kolena.Radio si u mojoj skoli i provodili smo mnogo vremena zajedno,vodio si me,docekivao,stitio kada si saznao da me maltretiraju u razredu zbog nemastine i izgleda i koliko zbog toga patim.Crveneo si u moje ime i pravdao svaki drugi dan izostajanja kada sam pocela da bezim iz skole.Svaki put bih ti obecala da se nece ponoviti i svaki put bih te opet izneverila.U isto vreme si bio najbolji tata na svetu koji mi je ispunjavao sve zelje i hirove,i agresivna zivotinja izoblicena od besa kada negde pogresim.Morala sam da pazim na svaku rec,na svaki pokret da te ne bih iznervirala.Jednom sam zurila i zaboravila blok za crtanje,pred svima si mi na sred skolskog hola udario samar,tako jako da sam se jedva zadrzala na nogama.Bacao si stvari,lomio,sutirao,davio me,sestri razbio tanjir o glavu kada je rekla da ne moze vise,tukao si me i izivljavao se na meni,detetu.Znam da sam te u tim trenucima mrzela i pozelela da te nikad vise ne vidim.Tako je i bilo.

Otisao si kada sam imala 12.godina,napustio mamu i mene.Bez razloga,bez objasnjenja.Postepeno si poceo da se udaljavas,sve redje dolazis i javljas se.Bolelo je.Mama je radila od jutra do mraka da bi mi obezbedila sve sto sam trazila,sto su i drugi imali.Nisam tada znala ni razumela potpuno koliko se muci i trudi i za ono najosnovnije.Plakala je kad ne cujem a preda mnom je bila jaka,uvek nasmejana.Krivila sam nju sto si nas ostavio,uvek sam te branila i nalazila opravdanje za tvoje nejavljanje.Nisam znala da si na svakom koraku imao ljubavnice a sa jednom spavao dok smo mama,sestra i ja bile kod bake,u njenom krevetu.I da je mama to cula od nje.Da su joj se smejale tvoje kurve iza ledja dok je prolazila sa nas dve spustene glave,nije imala gde da ode iako je zelela da te ostavi.Ti ne znas nista o meni,sta volim a sta ne,kada sam bila gladna,kada su mi trebale nove cizme,cega sam bila zeljna…cekala sam te kao kuce i molila te svaki put da dodjes,trudila se da te zadrzim sto duze jer nisam znala kada ces opet doci.Gasio si telefon,smisljao izgovore,bezao od mene.Iako ti nikad nista nisam trazila,tvoje objasnjenje je da si otisao da obezbedis meni i sestri bolji zivot,a unistio si mi isti.Povukla sam se u sebe,pocela da pusim,da bezim iz skole,nisam jela,nisam spavala,nisam zivela.Sama svake godine obelezavala tvoju slavu.Prolazili su meseci da te ne vidim,jos sam se nadala da ces se promeniti i da ce ti moje suze smeksati srce.Nikada nisu.Tek si mi pre koju godinu rekao da imas rak,da te boli svaka kost,kada sam te videla sa stakama dusu sam isplakala.Ne znam gde i s kim zivis,ne znam u kojoj si bolnici jer ne zelis da ti iko dodje.Sada,posle skoro deset godina,kada imam svoje dete i kada znam kolika zivotinja treba da budes da ga ostavis,kada svoju cerkicu volim i cuvam kao zenicu oka,ne zelim da znam za tebe.Sada ti mene trazis ali kasno.Za tebe nema oprostaja.

Autor teksta: Tijana