Zauvek u mom srcu

E pa ovako prosto ne znam kako da počnem svoju priču.. Ali najbolje je da krenem od početka.. Pa ovako..

NIKOLAAA.. MOJA LjUBAV NAJVEĆAAA.. Ali da ja krenem od početka ja ću da počnem od upoznavanja tj od onoga kako smo se ja i on upoznali.. Ako me sećanje dobo služi bio je to decembar kada smo počeli da se dopisujemo preko fb-a.. Ne bih mogla sada da se setim našeg dopisivanja , ali mogu vam reći da je u to vreme našeg dopisivanja on mene takoreći jurio, stalno mi je slao poruke čim bi se ulogovala na fb, primetila sam da mu se sviđam. Ja sam ga uvek odbijala zato što se on meni na prvi pogled , tačnije koliko sam mogla da vidim sa slika nije svideooo.. Stalno me je zvao da se vidimoo , a ja sam ga stalno laggala i govorila da imam dečka i da stvarnoo ne mogu, Slao mi je srcaa i razne druge stvari, tako reći svaki dan mi je dosađivao. Jednom prilikom čak mi je tražio broj gde sam ja odbila da mu dam. Dao mi je broj svog telefona i rekao mi da se javim kada budem htela da se vidimo. Ja sam naravno rekla da dobro javiću ti se.. Nastavili smo da se dopisujemo. Dospisivali smo se tri meseca. Sve do jedne večeri kada sam ja izšla sa drugaricom u kafić i odlučila da mu pustim poruku da hoću da se vidimo pošto ja nisam imala kredita pustila sam mu poruku sa Neveninog broja ( Nevena inače moja najbolja drugarica ). Pošto ni on nije imao kredita, pozvao me je sa fihnog, javila se Nevena jer nije znala da je za mene, kada sam čula da me zove nije mi bilo dobro, nisam smela da se javim , a onda sam se osmelila i javila. A Bože kada sam mu čula glas nije mi bilooo dobrooo samo što nisam pala na zadnjicu.. Tu smo se nešto, zezali dogovarali da se vidimo, ali te večeri ništa od našeg viđanja. Imao je najlepši glas na svetu, tako sam želela da nikako ne prekinemo naš razgovor. Posle toga nastavili smo naše dopisivanje, on je i dalje insistirao da se vidmo, ali ja sam uvek nalazila neke razloge da to sprečim, ne znam dali sam to radila zato što nisam smela iz nekog razloga da se vidim sa njim ili zato što mi se jednostavno nije sviđao , ne znam ni sama. I tako posle dužeg dopsivanja počeli smo stalno da pričamo preko telefona. Stalno smo pričali na fihni, i kada bih bila sa drugaricama i tada bih pričali malo bi ga zezale, ali dobro. Naravno Ivana ( moja tadašnja najbolja drugarica ) uvek se mešala, te ona da priča ovo , ono samo zato što je bila ljubomorna. Vreme je prolaziloo i mi smo se konačno dogovorili da se vidimo, znala sam da sam obećala i da moram. Bio je to 6 mart mislim da taj dan nikada neću zaboraviti tada sam upoznala ljubav svoga života Na prvi pogled kada sam ga videla uopšte mi se nije svideo rekla sam ajaoo Božee ružan je. Našli smo se kod hotela Moskva i krenuli ka Kališu, dok smo polako išli i pričali on me je sve vreme grliooo, zadirkivao i slične stvari dok sam ja seve to vreme razmišljala u sebi vidi ovu budalu. Stigli smo do Kališa , on me je odveo ne znam ni ja gde i tu smo blejali zezali se ovo onoo , svaštaa neštoo… I došlo je vreme kada sam ja morala da krenem i mislila sam pa dobro nije biloo ništa Bože moj. Išli smo polako sve dok nismo stigli do skretenja za Zeleni Venac gde sam ja trebala da krenem, pokušao je da me poljubi i ja sam iz sprdnje poljubila ga u obraz on me je začuđeno pogledao i rekao tako , a ? Ja sam mu odgovrila daa i počela da se smejem, krenula sam ipak sa njim do hotela Moskvaa i taman da se pozdravimo on je mene krenuo da poljubi ja sam mislila to je too , kad on mene poljubi u obraz da bi mi vratioo, i na kraju smo se poljubilii , lakše rečeno smuvalii. Nisam bila preterano srećna, ali kada sam došla kući pustila sam mu poruku i da li smo mi sada zajedno, pozvao me je i rekao , jesam ti rekao da mi ne šalješ poruke već da me zoveš, ja sam rekla oo daa, on mi je rekao da smo zajednoo, naravnoo da smo zajednoo bila sam srećna, kao nikada ne znam zaštoo, ali bila sam.. Prolazili su danii ja sam njega u početku malo izbegavala on je to primetiioo i ujednom trenutku me je pitaoo, dali ga izbegavam ja sam rekla naravno da ne, Svaki dan smo bili zajedno bilo mi je prelepo sa njim, sa njim su leteli satiii, želela sam da to zauvek traje , da se sve to nikada ne prekine. Ne mogu da kažem svđali smo se , bilo je i togaa , ali ja sam uvek preko svega prelazila , jer mi je značioo, teška srcaa sam samoj sebi priznala DA SAM SE ZALjUBILAA U NjEGAAA. I sve je teklo dobroo, dosta vremena smo provodili zajednoo, a kada ne bi bili zajednoo pričali preko telefona.. Prolazili su dani, i on mene je jednog dana pitao da spavamo, ja sam bila u šoku, bila sam zaljubljena u njega , ali za mene je to biloo neštoo što nije mala stvar, rekla sam mu da ne znam , da ja to ne mogu.. Ali.. Znala sam da će me ostaviti ako to ne uradimo.. Rekao mi je da mu obećam da da ćemo to uraditi u petak 23 marta. Obećala sam , ali sam znala da lažem i da ja to ne mogu. Došao i je i taj petak, ja sam mu rekla da stvarno ne mogu da želim, ali da ne mogu. Posvađali smo se , rekao mi je da ga lažem, da sam mu obećala i da ne može da veruje. Ali sve je to nekako prošloo dogovorili smo se da se to desi 6 aprila , tačno na mesec dana kako smo zajednoo, sve je teklo dobro dok se nismo posvađali 5 aprila, to veče smo i raskinului plakala sam kao kišaa, nisam smela da legnem u krevet znala sam da će suze odma da krenu, nisam mogla da verujem da se sve to dešava. Mama je bila samnom nisam joj dala da me ostavii jer bih počela da plačem. Mama je mazila po glavi govorila mi da će sve to proći i da će biti bolje, a ja sam je samo molila da me ne ostavi da ne ide od mene dok ne zaspem i tako je i uradila. Ujutru kad sam se probudila videla sam poruku od Nikole napisao mi je zovi me sutra da se vidimo, nisam mogla da verujem bila sam presrećna nisam mogla da verujem, odma sam rekla mami jer je i ona bila budna, ona mi je samo rekla eto vidiš sine, jesam ti rekla, krenula sam u školu i odma sam uplatila kredit da bi mogla da ga pozovem. Pozvala sam ga oko devet dogovorili smo kada ćemo se naći i gde. Našli smo se oko pola dva, čekala sam kod Dušanovačke pošte , zajedno smo ušli u autobus, pitao me je dali se sećam šta sam mu obećala na šta sam ja rekla ne, šta ? On nije hteo ništa da mi kaže, ja sam mu rekla reći ćeš mi kada izađemo iz autobusa, kada smo izašli i kada sam videla da smo se uputili ka dobro poznatom mestu, setila sam sam se svog obećanja, a to je bilo da ćemo konačno spavati. Dok smo polako išli noge su mi klecale od straha, bila sam jako uplašena, nisam bila svesna šta se dešava. Kada smo stigli u stan, on je legao na krevet , ja sam sedela pored njega. Nikada neću zaboraviti rečenicu koju je tada izgovorio pitao me je i jesi spremna da izgubiš nevinost, ja sam rekla da jesam, iako sam znala da to uopšte nije tako. Sve je to teklo kako treba te detalje ću preskočiti, samo znam da u tom trenutku nisam mogla da verujem da to radim, ali uradila sam. Znam danima posle toga sam razmišljala o tome. To je bio petak pred uskršnji raspust oboje smo znali da se narednih deset dana nećemo videti, jer oboje nismo smeli da izlazimo, ali smo se svaki dan čuli. I konačno videli smo se 17 aprila, opet smo tada spavali i sve je izgledalo u redu, ali nismo se čuli dva dana , ja sam već počela da sumljam, videla sam da mi se ne javlja i osećala sam da dolazi kraj , ali ipak sam se nadala da to nije tako.. Posle dva dana, tačnije 19 aprila sedela sam na času prakse kada mi je stigla poruka, otovorila sam poruku u kojoj je pislao gde si ? Nikola. Nisam mogla da verujem javio mi se bila sam presrećna, rekla sam mu evo me u školi, gde si ti ? Napisao mi je evo me gajbi došla mi neka devojčica, taman kada sam krenula da mu svašta napišem napisao mi je šalim se ljubavi, napisala sam dobroo je, zatim samo mo je napisao raskidamoo, tu se srušio ceo moj svet, počela sam da vrištim da plačem, zamolila sam profesorku da me pusti da izađem do vc-a ona je odbila i ja sam sama izašla Slađa (moja drugarica iz odeljeenja ) je istrčala zamnom uletela sam u vc i sela na pod i počela da plačem vrištim , duša me je bolela, ceo svet mi se srušio nisam mogla da verujem šta se desiloo, nikada nisam osetila tako jak bol, htela sam da umrem, pitala sam ga zašto bre sve to da mi uradi , zašto ?! A on mi je rekao kako on ne može više, kako ja zaslužujem bolje, kako će sve to proći kako će me zvati, isitina nije puno slagaoo zvao me je , ali da ne preskačem ja puno idemo redom. E pa ovako otkako smo raskinuli dani su mi bili kao godina, od bola i tuge nisam znala gdeću, nisam mogla da verujem da se meni to dešava, tih dana nisam to više bila ja, nije bilo više one nasmejane devojke. Dani su prolazili, a ja sam imala osećaj da je moja tuga sve veća. Prošlo je tri meseca, a ja sam i dalje patila. Došao i mesec jul, taman kada sam mislila da sam ga prebolela, stigla mi je poruka od drugarice da joj je Nikola tražio moj broj i da radi u mom kraju, bacila sam telefon, počela da vrištim , i da plačem. Pitala sam se zašto je opet došao u moj život kada sam počela da ga zaboravljam. Čuli smo se pitao me je da se to veče vidimo, htela sam , ali mi moji nisu dali da izađem, a njemu sam naravno rekla kako ne mogu. Tu noć sam celu proplakala. Došao je i moj osamnesti rođendan , nisam ga slavila jer mi nije bilo do toga, ali sam samo pozvala svoju najbolju drugaricu kod sebe, samo mi je ona trebala i niko više. Ceo svoj rođendan sam plakala na ramenu svoje najbolje drugarice. Taj dan sam se čula sa njim, mislila sam da ću sve moći da mu kažem, sve što mi je ležalo na dušii htela sam da vičem iz sve snage da mi nedostaje , da ne mogu bez njega i da ga VOLIM, ali ne nisam imala hraborsti , nisam smela. Pričali smo nekih sat vremena, zezali se kao i uvek. Posle toga me je stalno zvao da se vidimo , ali ja sam uvek odbijala, onako hladnokrvno. Prolazilo je vreme , a ja idalje nisam uspevala da ga zaboravim. Krenula je škola, tada nisam imala ni vremena da razmišljam o njemu, ali mi smo se i dalje čuli. I došao je novembar mesec, ponekad bi se čuli na fb-u, sve do kednog trenutka kada mi je stigla poruka na fb-u od njega, daj mi tvoj broj brzoo! Ja tada nisam imala fon, zato što se pokvario i to sam mu i napisala, napisao mi je hoćeš samnom do zemuna, ja sam začuđeno napisala kada ? Napisao mi je odma sada, ja sam već krenuo. Moj odgovor je bio pozitivan. Spremila sam se najbrže što sam mogla i krenula, našli smo se kod saobraćajne, taman što sam izašla iz autobusa, videla sam njega kako mi maše rukom, nisam mmogla da verujem da ga vidim posle toliko vremena tačnije posle 8 meseci. On je stajo sa jedne strane ulice, a ja sa druge, dok sam čekala da pređe ulicu, uporno mi je govorio nešto , ali nisam u mogla da ga čujem dok nisam videla da Ivana ( moja bivša najbolja drugarica , već pomenuta ) stoji na stanici i shvatila šta pokušava da mi kaže, znam da nas je ona videla, ali se okrenula leđima i pravila se da nas ne vidi. Ali to nije bitno idemo dalje.. Kada je prešao ulicu pozdravili smo se, kroz glavu mi je prošlo kada bi ti samo znao koliko sam sanjala da te opet vidim ljubavi mojaa, ali to mu nisam rekla. Krenuli smo polako, i pomalio pričali. Rekao mi je da sam smršala , a ja sam naravno rekla da nisam, i da to misli zato što me nije dugo video. Dok smo polako išli nisam mogla da prestanem da ga gledam, nisam mogla da verujem da ga posle toliko vremena opet vidim. Bila sam presrećna, posle dužeg vremena osmeh se opet vratio na moje lice, onaj najiskreniji osmeh J). I tako dok smo šetali pričali smo o svemu, dok smo polako išlo kejom on me je grlio, ja nisam mogla da verujem, da se sve to dešava. Mislila sam da sanjam želela sam da sve to nikada ne prestane. Dugo smo pešačili i za to vreme dosta pričali, vreme je letelo, a sa njim je uvek bilo tako, uvek mi je bilo malo to vreme koje provedemo. I konačno smo seli, otišli smo ne znam ni ja gde i u jednom trnutku me je pitao jer me voliš, ja sam kao iz topa rela i on mi je rekao eto vidiš a si se istripovala da me nikada nisi ni volela, a jsa sam smao razmišljala sebi e moj ti kada bi znao koliko ja tebe volim ne bi verovao. Dugo smo razgovarali o svemu i svačemu, zbog čega smo raskinuli , otvorili smo razne teme, što se mene tiče nismo morali ni da pričamo dovonjno mi je bilo samo da ga gledam. I onda smo ustali on me je jako zagrlio kao nikoo nikada, želela sam da taj trenutak traje večno, da me uvek drži u svom zagrljaju i da me nikada ne pusti, nežno me je poljubio baš onako kako on ume, onako kako sam ja i Krenuli smo polako jer sam ja morala u školu, a on kući. Ušli smo u tramvaj i trebali sm oda idemo zajedno, ali morali sm oda izađemo jer je bila neka saobraćajna nesreća i tramvaj nije išao. Poljubio me je i rekao da ćemo se čuti, da će me zvati i svako je otišao na svoju stranu. Ja sam ušla u autobus presrećna, a opet sa neke strane i tužna. Znala sam da on ima devojku, i da je jako voli iako je pričao da to niej tako. Svaki dan sam se nadala da će mi se javiti. Ali to se nije desilo. Uzalud sam se nadala. I prošlo je neko vreme i ja sam kupila novi broj i odlučila da mu pošaljem poruku, ali sam očigledno izabrala pogrešan trenutak jer je pored njega bila njegova devojka. On me je pozvao istog trenutka i ja sam se javila on me je napao i rekao da njemu moj broj ne treba i rekao je da njegova devojka ne voli kada mu ja šaljem poruke ne samo ja več bilo koja devojka , ja sam rekla ok i spustila slušalicu bacila sam telefon i plakala kao nikada, jateža noć u mom životu , ali dobro i to je prošlo.. I posle nekog vremena on se meni opet javlja sa pričom kako mi je sve on rekao jer je on a bila tu kako nije ništa drugo mogao da uradi ja sam mu svašta rekla. Tu smo se nešto dopisivali i on me je pozvao da dođem kod njega , ja sam to odbila. Molio me je da dođem da pijemo kafu , ali ja nisam htela i odlučila sam da mu sastavim poruku koje je glasila : E pa ovako dečko šta smo imali, imali smo to je gotovo , ne pada mi na pamet da dolazim kod tebe na kafu, zovi svoju devojku na kafu, nema potrebe ni da se čujemo ni da se vidimo , ti i ja smo odavno završili. Ugodan život ti želim :*. A on je odgovorio ok, takođe. Posle nepunih deset minuta usledila je poruka : Ti stvarno nećeš da dođeš ? Na šta sam ja odgovorila : Mislim da sam bila dovoljno jasna ne. Moram priznati bilo mi je dosta teško, ali morala sam da presečem, nisam više mogla da dozvolim da pravi budalu od mene. Od tada on mi se više ne javlja. Ali bez obzira na sve, ja ga se često setim , mada znam da ne bi trebalo, ali ipak pamtiću ga ceo život ja to znam J Znam da je ovo predugačko , ali se nadam da će dosta vas pročitati i prokomentaristati moju priču, jer sve što sam napisala je istina i iz srca je napisano. Izvinjavam se zbog gramatičkih grešaka 😀