On visok,crn,razvijen,najlepsi decko smene,pravi masku „bad boy-a“,a u sustini mnogo dobar momak..Ja tiha,povucena,odlicna ucenica…Ni na kraj pameti da bi me bilo sta privuklo ka njemu,ali sudbina pise drugaciji scenario..Ni sama svesna trenutka odjednom mi nije svejedno kada ulazi u ucionicu,srce pocinje brze da mi kuca,odjednom osecam neopisivu srecu,snagu…Pokusavam da se iskontrolisem..Nova ,do sada neotkrivena osecanja se bude u meni…I tako dan za danom…Dolazi vikend vreme da se odmorim od svih skoliskih obaveza,ali samo mi je on u glavi..U sebi govorim „Ma daj sta ti je“ trudim se nadvladam svoja osecanja..Dolazi ponedelajk,dok moje dve drugarice sa kojima idem do skole pricaju na razlicite teme,u mojoj glavi je samo on i zelja da sto pre stignem,i da ga vidim..Moja osecanja,polako menjala su me..Postajem opustenija,vise humoristicki nastrojena i sve zbog jednog razloga-da privucem paznju na sebe…I dalje imam odlicne ocene…Pravim razlicite fore na casovima,dopisujem se papiricama sa drugaricama ali na nacin da i on to vidi…I na pokon uspela sam…U svoj toj masi primecuje me,smeje se moji forama,govori kako sam bas zabavna,lik…O da i razgovor na samo sa njim..Neee! Zemljo progutaj me,odjednom mi se jezik zavrce,srce lupa,leptirici u stomaku,trnci u nogama i na sve osecaj srece i ispunjenosti..Prilazi..Samokontrola…Aha prvim facu nezainteresovanosti…“sta radis?“,pita me..“haha evo nista,ti?..“nista…hteo sam da ti kazem da….da si jako zanimljiva“..“ok hvala“ pravim retardiranu facu,i pocinjem da se smejem,oboje pocinjemo krece da dodaje „bilo bi mi drago da dodjes na moj rodjendan“…ja :“pa ne znam“,tvrdim pazar,klasika…on:“ajde vidi da dodjes“Ja:“videcu ali nista ne obecavam“ a u sebi mislim naravno da dolazim …“bilo bi mi drago da dodjes“ uzvracam kezom :)…i taj dan..njegov rodjendan..ulazim,muska ekipa o da neke tzv ribe-jezim se na takve likuse…Konacno neko normalan drugarica iz odeljenja..Krece muzika,opustam se..Igram,djuskam,pevam,ne obazirem se na okolinu,igra i on sa mnom…to vece se nista posebno nije dogodilo,sem na odlasku sa rodjendan on mi prilazi i govori“hvala sto si dosla“ ja „hah ma nista,opusteno“ i ljubi me u obraz ja kez 🙂 spustam pogled i odlazim…Sutradan u skoli,inace i zadnji dan naseg srednjeg obrazovanja,on staje i moli me da porazgovaramo,ja pristajem..(mnogo je tesko glumiti ravnodusnost,a u sebi umirati)“vidi…uf ne znam kako da ti kazem“ pocinje…“ovako,ti se meni svidjas od ranije,samo nisam hteo to da prihvatim,niti da ti kazem…ove poslednje godine,si mi se na neki nacin priblizila i ojacala emocije koje sam potiskivao u sebi,ne znam,meni si lepa,dobra,duhovita….savrsena…znam da sam los nisam bajan..tucem se,pravim gluposti…verovatno nesto sto je tebi potpuno strano,sam ja…cuvao sam te sve ove gosine,stitio..ti si bila moja zastitnica..niko nikada i da je hteo nije smeo da ti kaze bilo koju rec zbog mene,bilo koji los komentar o tebi da sam cuo ja sam to resio pre nego sto bi doslo do tebe,ne zelim da ti bilo ko zlo nacini,jer ti si tako nezna,krhka,i treba te cuvati…“Sad ja pocinjem“ti se meni nisi svidjao od ranije..ovo je nesto novo za mene…nisam ni sama bila svesna momenata kada si mi postao bitan,vazan…postao si potreba,nesto o cemu razmisljam,volim…sve je vrlo komplikovano,verovatno me nikada neces razumeti,ali ja sa tobom i pored svih tih osecanja,ne bih mogla da budem…ne znam..ovo je previse lepo,cisto da bi neka veza,ili ljudi unistili..nekada je lepse ostaviti ova osecanja za sebe i u sebi..ovo je platonski i volela bih da ostane ovako,netaknuto..veza bi mozda samo unistila sve…ti nisi bilo ko pa da se smuvam,tek tako..ti si poseban za mene i nije to tako lako kao sa ostalima,mozda i ja imam potrebu da te stitim,i da cuvam svoja osecanja od drugih,bili bi u vezi nedelju dana mesec,godinu,rastali bi se i sta posle..? sve u zaborav ili bi bilo jos gore…mozda previse razmislja i to me ubija,ali ….ali tako je“ ……….’Razumem te ..u redu je..ali samo da znas kad god ti nesto treba tu sam zovi…tu samo za tebe,jedina …“ odlazi ….ovaj zivot i moj mozak,srce,emocije,sve je bez veze…Matura..svi smo sredjeni srecni…konacno odrasli…pocinje proglasavanje vukovaca,i konacno djak generacije-ja …zurak,svi smo opusteni srecni razigrani…ceo svet je u nasim rukama.plazim,kako bih krenula kuci..On mi prilazi hvata me oko strula i sapce mi na uvo“lepotice“ ljubi me u obraz …odvaja se i ja govorim“frajeru“ i naravno kez..on odlazi..u meni ostaje sreca,i gorcina..jer nikada necemo biti zajedno…Proslo je mnogo vremena,vidjamo se na ulici,popricamo..on ima devojku,ja decka ali to nije to kao sto je bilo sa njim i ako zabravo se nikada nista nije dogodilo,sem pukih osecanja,on je ostao poseban…Godinama trazim njega u nekom drugom,kako bih mu se mogla predati,ali nista..jer ni jedan nije on….nijedan…nijednog ne volim tako jako,cisto,….da te dve reci jako i cisto,veza je mogla unistiti,ali steta sto nije,jer da je unistila ni bih lutala i trazila neceg sto nema,ne bi bilo uslova za svakog seledceg-da bude kao on….
