Snovi koje sam imala

Upoznali smo se sa sedamnaest godina kod mog brata na rođendanu. Za njega sam bila nešto novo, devojka iz drugog grada, avantura koju je želeo proživeti, dok je on za mene bio mamin sin ali ne u pravom smislu te reči nego više u smislu da je dizao nos svaki put kad mu nešto nije bilo po volji odlazio sa žurki, u znak protesta bacao i razbijao sve što bi mu se našlo pod rukom, pepeljara, flaša, caša… Uporno je pokušavao da privuče pažnju na sebe ali mene nije privlačio nekakav plačljivko… Jednog dana sam ga samo prestala viđati i kasnije sam čula da se ženi pošto mu je devojka zakačila a sramota je da abortia pošto je iz ugledne porodice.Posle toga smo ga uglavnom spominjali jednom ili dvaput godišnje i to na porodicnim okupljanjima i to u stilu onih klasicnih pitanja kako je? Gde radi? Žena, deca?

Godine su prolazile i svako od nas je otišao svojim putem. Da bi se jednu noć dok sam radila na šalteru neko pojavio ispred mene sa osmehom od uva do uva,  mogla bih reći oko cele glave,  i to sa rečima ipak sam te uspeo naći. To je bio ON posle toliko godina opet ON. Obradovala sam se što sam ga videla ali više zato da mi razbije monotoniju koju je donela noć nego njemu kao pojavi. Usledila je razmena brojeva telefona par kratkih pitanja odgovora i on je nastavio svojim putem. Saznala sam da je dobio još jedno dete ali se razveo i sada vozi kamion po Evropi.

Počeo mi je slati kratke poruke telefonom i pokušavao ugovoriti sastanak, ali poznajući ga još iz rane maldosti ja sam to vešto izbegavala, nije mi bio potreban neko ko diže nos za svaku sitnicu. Za vreme dok je on bio oženjen ja sam završila fakultet i počela da gradim karijeru brak, deca, porodicni život nisu postojali u mojim planovima. Za decu je bilo mesta, ali u nekoj jako dalekoj budućnosti, to uglavnom bez muža. Želela sam da imam dete ali nisam želela brak, jednostano nisam mogla da zamislim sebe u ulozi domaćice.On je posle nekog vremena shvatio da ga izbegavam i da ne želim da produbljujem naše odnose i opet je nestao.

Početkom jula sam sa kumom i bratom odlučila da odem do grada u kojem je on ziveo, pošto je bio dan grada i organizovane su manifestacije koje smo želeli da vidimo.Na kumino insistiranje sam ga pozvala da nam predloži neki dobar restoran, on je to iskoristio i posle je došao do grada da bi popili piće. Svojim interesantnim pričama i doživljajima sa putovanja je privukao pažnju moga brata i kume i koji su ga pozvali sledeći vikend da nas obiđe. On je naravno došao i posle dva sata svi su se razišli, a nas dvoje smo ostali sami, u početku smo pričali jedno drugom šta nam se sve izdešavalo u zadnjih par godina, znali smo da slušamo i tako sam stekla utisak da ga je život mnogo promenio.Priznao mi je da sam mu se oduvek sviđala ali sam ga svojom hladnoćom svaki put odbijala.

Nase priče i odlasci do grada postali su sve učestaliji,da bi na kraju odlučili da živimo zajedno. Svadbu nismo imali pošto su njegovi izjavili da su jednu pravili i da im ne pada  na pamet da prave još jednu, a moji roditelji nisu bili u mogućnosti. Tako da smo se na iznenađenje svih venčali, jedne srede bez mnogo buke, samo nas dvoje i kum i kuma.

U početku nisam želela decu, interesovala me je karijera, a on svakao ima dvoje tako da nismo žurili, ali s vremenom je potreba da imamo nešto što je deo nas dvoje sve više rasla i odlučili smo da malo poradimo na tome. Posle niza neuspešnih pokušaja obratili smo se za stručnu pomoc. Usledili su operacioni zahvati, terapije, mučenja koja su svakim danom postajala sva gora i komplikovanija svi ti lekovi i zahvati su odneli svoj danak na kraju je krajnja dijagnoza bila da nikad necu postati majka pošto moji jajnici ne funkcionisu više. Tu vest sam jako teško podnela ali je on bio uz mene i tešio me govoreći da imamo jedno drugo, i da je to najbitnije. Da li je to govorio iz razloga zato što vec ima dvoje dece ili zato što mu je tada bilo zaista stalo do mene nikad necu saznati.

Njegovi dolasci kući s puta su se sveli na dan, dva, a i to vreme je išao da provede sa svojom decom, a ja ako sam želela išla sam s njim a ako ne ostajala sam kući sama. Pre par meseci sam slučajno pročitala deo jedne poruke u njegovom mejlu na fejsbuku ne obećavaj ja sam opsana zverka……….. Posle sam od njega saznala da mu je to bivša devojka s kojom je ponovi stupio u kontakt preko fejsa, ona je sad udata ima dete, ali ga još uvek privlači a i on nju. Ona ne želi da ostavi muža ali joj odgovara avantura koju ima s njim, a on nju nikad nije preboleo.

Da budem usputna stanica nekom samo zato da bi mu oprala veš, a za uzvrat dobila par lepih reči neću, ako već ne mogu da imam decu pokušaću da nađem smisao života i postavim sebi neke druge ciljeve. Nadala sam se da ćemo ostariti zajedno i uživati u životu ali izgleda da na kraju on jedino lepo priča (vuk dlaku menja ali ćud nikada). Možda da nisam imala tolike snove i velike ciljeve ne bi ostala sama ali u životu  nikad se ne zna šta nosi dan a šta noć.