Moj najveći strah je da te izgubim. Srce se buni kad samo pomislim da te više neću videti. Svaki momenat bez tebe je večnost i svaki je ispunjen tobom. Moj si princ iako savršen nisi. Moj je ritual maštanje o tebi, moje su misli serija u 22o epizoda, a ti si glavni dobrica i zloća, voliš me i ne voliš, grliš me i ignorišeš. Ne znam da se borim protiv tebe, jer ti si droga koja me uništava, a bez koje nemogu. Zarobio si me u svoj svet u kome se batrgam po blatu bez vazduha i pustiš plimu kad se smiluješ. Nemoćna sam, konfuzna i sebi i drugima. Besna kad nisi tu, jer sam te gladna. Ma samo da si tu, da znam da si tu. Da dišeš moj prinče. I nemogu, a htela bih još samo danas da te ne volim. Još samo danas da te ne gledam u oči i ne čujem glas. I što više neću, što se više opirem, ti si mi bliži. I kad god ti iz očiju sevaju munje, to mi remeti san. I ja proživljavam tvoje muke i brige. Na moja nejaka pleća pada teret koji nosim posrćući. A neznam ni šta planira nebo, hoću li se oporaviti ? Hoće li duša naći mir ili će me ovaj strah večno pratiti ? Rekli bi ljudi, da ako nekog voliš, nije bitno gde je taj neko, ali ti si uvek tu i kada nisi tu. Moja noćna mora, moj najlepši san. I kao da te se nisam nagledala dovoljno, kao da mi maštanja postaju življa. Prizivam te svojom željom, jer ti si moje uzbuđenje. Želim da znam sve o tebi, a sve što saznam stidljivo prihvatim. I tvoja nežnost i tvoja grubost moje su osobine. Ti, kada hodaš ostavljaš trag svetlosti i trag parfema, da me prati tokom čitavog dana. Da te ne zaboravim. Potpisao si moje dane svojim uzdahom, a moju fantaziju pokrećeš osmehom. Ništa ti nije ravno i ništa se ne da uporediti. Ti si oaza u pustinji mog života, jer šta sam ja bez tebe, fatamorgano mog bunila. Šta sam ja, ako nisam tvoja senka, tvoj odraz u ogledalu. I iznova me osvajaš i ostavljaš da žudim.
