„Navikne covjek da sve vremenom izgubi sjaj, navikne covjek da sve ima pocetak i kraj.“- pjevao je Dino na njegovom koncertu 2012.godine. Tu smo se mi i „upoznali“. Toliko sam htjela da idem na taj koncert iako nijesam bila neki ljubitelj Dina Merlina. Imala sam jak osjecaj da ce se nesto desiti te noci. I desilo se.
To vece je sve promijenilo. Sve je otprilike islo ovako: voljelja sam Aleksu, decka koji je nekada zivio u mom gradu, decka s kojom sam bila, decka koji je morao da ode od mene uz obecanje da ce se vratiti i naravno moja zakletva da cu ga cekat. Kada je otisao, na pocetku smo se culi svakog dana, gledali na skype-u, dopisivali na fb, sve je bilo kao i prije, samo sto on nije bio tu pored mene. Dani su prolazili, onda nedjelje pa mjeseci,sve je to trajalo godinu dana. A onda sve smo se redje culi dok 2011. nijesmo prekinuli svaki kontakt. Ne znam kako, ne znam ni sto. Valjda nam je bilo tesko i jednom i drugom, valjda smo se umorili od svega… Dva-tri mjeseca kasnije, cula sam da je nasao curu. Na pocetku je nije volio a onda, onda je odlucio da se vere. Ja sam glumila da mi je svejedno, bar njemu. Kad god bih cula da je dosao u grad, pokusavala sam sto manje da izlazim. Jednostavno nisam htjela da se srecem s njim. Ali,eto, sudbina se igra sa mnom nenormalno. Sreli smo se, slucajno, skroz neplanirano. Pozdravismo se, sta smo drugo mogli. Ispricali smo se malo i onda je nastala tisina. Cuti on, cutim i ja. Trajalo je nekoliko sekundi i ja nisam izdrzala:
-Volis li je?
-He,he, samo sam cekao kad ces to da me pitas.. Pa znas kako, lijepo mi je s njom, brzo nam vrijeeme prolazi. Tesko mi je da s tobom govorim o tome poslije svega, ali treba da znas. Mislim da je volim. Volio sam i tebe, to znas, ali sudbina, nije nam se dalo..
-Heh, drago mi je sto si pronasao neku koja ti zivot cini ljepsim. Znas, tesko mi je bilo da nastavim dalje ali shvatila sam da moram. Idem, vidimo se nekad. Srecno Aleksa, cuvaj se!
Jedva sam izdrzala da se ne zaplacem, spustila sam glavu i krenula. Povukao me je, zagrlio kako je samo on to znao i rekao: „Bili smo pravi ali u pogresno vrijeme, oprosti mi mila. Nadam se da ces uskoro pronaci svoju srecu.“ Poljubio me je u celo :“Cuvaj se i slusaj, ako cujem da si nasla nekog kretena, znaj da cu vas pronaci i da ce on imati posla sa mnom. Vidimo se mila.“ stegao me je jako, kao nikad do sad. Suza mi je krenula ali sam brzo obrisala da on ne vidi, nasmijala sam se i rekla:“ Ne brini.. Ti znas da sam uvijek imala dobar ukus. Naci cu nekog na kojeg ce svi da mi zavide. Ajde zbogom.“ i tako smo otisli svako svojim putem. Nismo se vidjali, nismo se culi. Ponekad, eto, neka poruka na fb, samo da vidimo kako ide u zivotu ovom drugom. On je bio srecan sa Anom, a ja, ja sam se pomirila sa sudbinom da nikad vise nece biti moj.
2012. Koncert Dina Merlina, toliko zarko zelim da odem i da ga slusam i to i ucinim. Otisla sam s nekim drustvom. U pocetku je bilo dosadno a onda, moj najbolji drug je doveo neke njegove drugove iz drugog grada. Upoznali smo se i tu je sve pocelo. Prisao mi je momak i predstavio se
-Danilo, drago mi je.
Pogledala sam ga, nista posebno. Nije neka ljepota, pomislim. I ono hladno :“Tea, takodje.“ Dino je pjevao njegove hitove, uz neke smo plakali, uz neke skalali, uglavnom, Danila nisam primecivala. Zavrsio se konceert, posli smo kuci. Ujutru, imali smo obicaj da sto se probudimo idemo u „nas“ kafic na sladju i na prepricavanje jucerasnjih dogadjaja. Ovog puta je koncert bio tema sve vrijeme. Smijali smo se, prisjecali. Natasu, moju najbolju drugaricu su zezali sto je sve vrijeme bjezala od jednog daveza Ilije, koji je lud za njom vec godinama. Odjednom Stefan:
-Sve je to super, ali nasa mala Tea se svidjela Danilu, znaci momak je odlijepio za tobom.
-Ko je taj?
-Ma upoznala si ga sinoc , ne glumi..
-A da, to je onaj tvoj drug? Sjecam se, pff super. Jadni on..
-Tebi se on nije svidio?!
Ubacuje se Natasa:“ Kako da joj se svidi kad je jos luda za Aleksom, ponekad pomislim da ona vise decka nece nac“
-Priznajem Alexa je bio super momak, ali mislim da je vrijeme da krenes dalje. -Nemanja poce sa ubjedjivanjem. Odjednon su svi bili za to da pokusam nesto sa Danilom. Jeste zivio u drugom gradu ali svi su ga gotivili ono, svima se svidio i rekoh daj, probacu pa sta bude. Pocela sam da se cujem sa njim, prvo drugarski. Saznala sam da je bio dugo zaljubljen u njegovu bivsu ali da su raskinuli i da od toga nema vise nista. Na pocetku mi se nije svidjao, onda sam pocela da se zaljubljujem u njega. On je dolazio kad god bi nasao slobodnog vremena. Postali smo par, voljeli smo se. Sve dok nisam cula da je Alexa raskinuo i da dolazi za nekoliko dana. Od tog trenutka, sva osjecanja koja sam imala prema Alexi a koja sam zaboravila, vratila su se. Danilo mi je postao dosadan, nervirao me je, nisam mogla da budem vise s njim ali nisam mogla ni da ga ostavim. Srecom, morala sam da se vratim na fax, u gradu koji je udaljen od mog 5 sati voznje autom, od Danila 6 sati. Tih nekoliko dana nisam vidjala ni Alexa ni Danila. Pokusavala sam da sredim misli. Znam, Alexa sam voljela ali Danilo mi je bio drag, nisam mogla da raskinem s njim. Odlucila sam da pokusam da zaboravim Alexa i da nastavim sa Danilom. Zavrsio se prvi semestar, vratila sam se kuci. Tog dana, stigla mi je poruka od Milice da je i Alexa tu. Mislila sam, pa sta, nebitan je sad. Ono drugovi smo ostali. Danilo je naravno uzeo slobodan dan i dosao je da me vidi. Nismo se vidjeli dugo. Izasla sam s njim kad Alexa. Prilazi nam, ima preeeeliijep osmijeh, grli me a Danilu pruza ruku. Krecem da ih upoznam, ali nekim slucajem, oni se vec znaju. Nikad gori osjecaj, sad sam izmedju dvije vatre.
-Danilo, brate, reci cu ti samo da si osvojio premiju. Smuvao si nasu najbolju ribu. Moj ti je savjet da je cuvas, nemoj napraviti gresku kao… Slatki ste skroz
-He,he,he hvala brate. Ti, kako si? Kako fax? Cure?
Njih dvojica opusteno pricaju, vidim da se znaju dugo. Sklapam polako kockice:“Jaoj Tea budalo, naravno da se znaju obojoca se druze sa Srefanom. Dobro, moras biti mirna. Ocigledno je da Danilo ne zna da je Alexa taj moj bivsi kojeg sam ludo voljela.“ Onda se Aleksa okrenuo prema meni:
-Mala, kad si rekla da se ne brinem, bila si ozbiljna ocigledno. Nasla si dobrog momka, sad sam miran. Moram da idem, vidimo se.
Poljubio me je u obraz stisnuo mi ruku i otisao je. Ja sam bila izgubljena. Sta da radim, da idem za njim ili da ostanem sa Danilom? Srce je govorrilo da trcim za njim, a razum, razum je bio za Danila. A ja, kao i uvijek slusala sam razum vise nego srce. Zagrlila sam Danila poljubila i nastavili smo.
-Cuj, zar ti Alexa nije bio cudan prije? Jesam li ja nesto umislio ili vas dvoje imate neku proslost?
-Hah, meni je bio isti kao i uvijek. Evo ih Natasa i Ilija, ha,ha,ha ne vjerujem da je izasla s njim. Idemo da ih pozdravimo.
Vjesto sam izbegla razgovor o Alexi, nisam bila spremna da prricam o njemu, ne sad kad sam ga vidjela poslije pola godine. Dani su prolazili, Alexa se vratio tamo a ja sam se sve vise svadjala sa Danilom. Koliko god da je bio dobar, meni je smetao. Raskinuli smo na mjesec dana, pomirili smo se ponovo ne znam zasto, nisam ga voljela ali nesto me je vuklo k njemu. Opet sam dosla kuci, potrefilo se da je i Alexa bio tu, opet smo se sreli, samo sad sam bila sama, on sam. Zagrlio me je kao i uvijek, onako lijepo kako on to zna. Dogovorili smo se da idemo na kafu sjutra. Ja sam jedva cekala da odem s njom na kafu. Osjecala sam se glupo jer sam morala da lazem Danila ali srecom, on je morao da radi i znala sam da ne moze da nas vidi. Izasla sam sa Alexom, pricali smo o svemu, nikad ali nikad ni sa kim nisam imala slobode da pricam toliko koliko sa njim. Otisli smo u „nas“ kafic, poslije toliko vremena. Kada smo ulazili pocela je pjesma od viktorije „ovih sam dana mada nisam htela, slucajno na ulici tebe srela…“ i konobar, kao da je znao, pustao je sve nase pjesme. A mi, mi smo pricali dugo ko nekada, gledala sam ga. Nisam mogla da skinem oci s njega,ali opet, imala sam neki cudan osjecaj. Danilo mi je sve vrijeme bio na pameti. Alexa mi je ispricao sve o njegovoj bivsoj, ispalo je da ga je prevarila. Pricao mi je o svemu. A onda mi je priznao da ponekad, onako aa drustvom, koristi „lake droge“. Izbezumila sam se skroz. Nisam mogla da vjerujem da momak koji nikad ni cigaru nije zapalio, koristi marihuanu sad. Pricao mi je neke price, ja sam se samo cudila i mislila kako sedim sa momkom kojeg vise uopste ne poznajem. Da li je moguce da sam zbog njega htjela da ostavim Danila? Imala sam neku mucninu, nije lako kad saznas neke stvari o osobi koju si volio. Jedva sam cekala da idem, da stignem kuci i da se isplacem. Krenuli smo, insistirao je da me isprati ali ja nijesam htjela. Znala sam da ide sjutra, isla sam i ja. Pozdravili smo se, a to je bio najbolji zagrljaj u mom zivotu. Znao je da nikad nisam prestala da ga volim, ja sam saznala da je ssve vrijeme mislio na mene. Nije htio da me pusti, jer je znao da se sad oprastamo zauvijek. Nisam htjela ni ja njega da pustim. Nekoliko minuta smo bili tako nepomicni.
-Ovo je definitivno kraj zar ne? Upitala sam ga i to jedva.
-Jeste mila. Sve prave ljubavi su tuzne. Pa i ova nasa. Danilo je dobar momak, voli te, cim te trpi takvu ludu, he,he,he. (ppljubac u kosi) Molim te, kad te molim da ne dozvolis sebi da ga izgubis, kao sto sam ja izgubio tebe.
-Ali… Nisi me izgubio, ja…
-Ne govori nista. Poznajem te najbolje od svih, znas i sama. Znam da mislis da me volis. I volis me ti, ali Danila volis vise. Sjutra idem, necemo se vidjeti dugo, jer necu dolaziti kad si ti tu. Shvatices da volis Danila..
-Ali ja…
-Tea, ne otezavaj. Ako ce ti biti lakse, znaj da cu te cijelog zivota pamtiti. Hajde mila, vidimo se. Opet me je zagrlio, brzo puljubio, odgurnuo od sebe i ne okrecuci se otisao. Ja sam ostala tu nekoliko sekundi, nepomicna, suze su mi se slivale niz lice. Znaci to je to, sad je kraj, ja i on nikad vise. Nekako sam stigla kuci, zatvorila se u sobu i isplakala se dobro. Pomislila sam, kad nemam njega, neci ni Danila. Raskinula sam sa Danilom preko poruke. Ujutru sam ustala, spakovala se i otisla. Pozeljela sam da se nikad ne vratim tu. Danilo me je zvao, molio da se pomirimo, nisam htjela. Prestalo je i to, odjednom, poceo je da mi nedostaje. Ne Alexa vec Danilo. Prisjecala sam se koliko je bio dobar, koliko me je volio. Trpeo je sve moje ispade, oprastao mi sve. Trudio se da sto vise vremena provede sa mnom a ja sam ga ostavila. Morala sam da mu se javim. To sam i ucinila, ali on je u medjuvremenu saznao sve. Poruka posljednja od njega bila je:“ Znas Tea, mozda bih ti oprostio i sad, po hiljaditi put, ali znam da me ne volis i cemu onda sve to? Ne krivim te ni za sta, ja sam kriv. Trebao sam da znam. Od mene sad za sad mozes samo prijateljstvo da dobijes. Vise nista ne moze da bude kao prije, zao mi je.“ Tek kada sam procitala to, shvatila sam da sam izgubila i njega. Osobu koja me je iskreno voljela. Pokusavam da ga povratim, da sve bude kao prije, mada vidim da se ohladio. Razocaran je. Nadam se da ce mi Danilo nekad oprostit, jer tek sad vidim da ga volim. Njega, samo njega. Ne Alexu, ne nikog drugog, samo Danila…
