Moj život, more promašenih veza, pogrešne osobe, pogrešno vreme ili šta?! Nikada necu znati.
I baš tako posle moje velike ljubavi, naravno pogađate opet promašene, tražeci zaborav našla sam se na chatu. Ni sama nisam znala šta tražim ali uporno sam tražila. Želela sam da zaboravim dečka koga sam volela 14 godina, a koji je, sada kada bolje razmislim u meni video ne znam ni ja, samo sex, šta li.
Nisam glupa, mogu reći da sam pametna, nisam ružna, mogu reći da sam lepa, ali večito me prate neke gluposti u životu. Tako, bežeci, verovatno od sebe najviše, počela sam da se dopisujem sa raznim ljudima, možda ih je bilo 50-tak, volela sam da razmenjujem mišljenja o svemu i svačemu, i upoznala sam njega.
U početku nisam želela ništa, ništa sem prijateljstva, nekoga sa kim mogu otvoreno da pričam o svemu, ne znam, ali bilo mi je to tada strahovito potrebno. On je već kako mi je rekao imao slična iskustva na netu, vezu sa devojkom iz BG-a, meni je sve to bilo novo, zanimljivo. Kada mi je to rekao zezala sam se i rekla mu nemoj da ti se to desi i samnom, na to je sledilo njegovo a što da mi se ne desi, i sve se preokrenulo od tog trenutka.
ZALJUBILA SAM SE, A NISAM NI ZNALA TO!
Za mesec i po dana uspeo je da moj svet preokrene naglavačke, da me izbaci iz koloseka, da zaboravim na moju veliku ljubav od 14 godina, da ga totalno izbaci iz mojih misli, mene, a nisam ni bila svesna toga.
Svaki moj dan je počinjao prvo uključenjem na net, traženjem njegovog pseudonima da bih videla da li je on line, a ako bi bio, tada sam sijala bila sam srećna kao niko, i moj dan je mogao da počne. Dan za danom sve je nekako išlo munjevitom brzinom, i osećanja, mrzim osećanja, mrzim da osećam nešto prema nekome, a upravo to mi se desilo. On radi na brodu, kruz kako kaže, i ovde dolazi za pola godine godinu, a meni je samo tako zatrebala njegova blizina, kao nikada do tad, a znala sam da je nemoguće. Užas jedan!
Slao mi je svoje slikice, pisala sam mu pesme, volela sam a nisam ni bila svesna toga, eh kada čovek sam zadnji sazna svoju istinu, tu je problem.
Bio mi je potreban on, njegova blizina, užasno mnogo, a šta sam videla samo njegove sličice, čitala njegove reči sa poruka meni upucenim, a osećala se kao da ga znam godinama, zvao me je telefonom, jer sam mu rekla da bih volela da čujem kako izgleda glas onoga koga toliko obožavam, njegovo anđele moj, bilo je dovoljno pa da se po prvi put osećam kao da sam nečiji anđeo, nečiji centar necčega, nije mi bilo bitno šta je to i čemu vodi, dok je trajalo.
Tih mesec i po dana volela sam ga svim srcem, ponekad bih se zapitala da li sam normalna, a onda kapirala da bih ga volela i da nema ruku ili nogu, dotle sam bila stigla, a da mi je neko pričao ne bih poverovala u to. Inače je oženjen a ja udata, virtualna stvarnost, to je bilo.
Čak smo i vodili ljubav tako preko neta, i bilo je incredibel, baš neverovatno, toliko dobro da mi je posle toga falio samo tako i trebao.
Desilo se da sam stupila u kontakt sa mojom velikom ljubavlju, našli smo se, vodili smo ljubav, a ja sam se osećala kao da varam njega, sa kim sam bila u virtualnoj vezi, neverovatno ali istinito, poznati osećaj krivice, i shvatila sam da mi moja velika ljubav više nije čak ni draga, posle toga nisam osećala ništa, jer volela sam drugu osobu koju čak nikada nisam ni videla uživo ni dodirnula, a osećala sam ga celim telom, osećala celim bićem, čak mi se desilo kada sam vodila ljubav sa mužem da vidim njega kada je bilo najlepše.
E, da mi je ovo neko pričao ne bih verovala, a istina, eto. Posle mog trećeg prekida sa njim, za ovih mesec dana, a prekide sam pravila jer nisam znala čemu sve ovo vodi i šta cu raditi kada mi više ne bude dovoljno da budem sa nekim drugim, kada moje telo bude tražilo samo njega, šta tad?!
Treći put je stvarno bio kraj, treća sreća? Ne bih rekla. Nisam pesimista, realista sam koji naginje ka optimizmu, ali znaš kada jednostavno shvatiš da svaki put kada voliš nekoga to bude gotovo, baš kada to shvatiš, i jednostavno navikneš se da nemaš srećnu ljubav, ne?
Kada je bilo gotovo, malo sam počela više da listam ostale rubrike i da ih čitam, jer do sada nisam mogla, jer sam po 2-3 sata dnevno provodila dopisujući se sa njim, često tako. U mnogim Forumima naišla sam na njegovo ime pročitala sam njegove komentare, i konačno ukapirala ono što treba da se čita između redova, a ja nisam.
Ukapirala sam da ko zna koliko ih ima sa kojima je tako flertovao kao sa mnom, i one su se primile kao ja što sam, iste reči, fore, cake.