Anjina ljubavna priča

Anja je te večeri nije sumnjala šta joj se moglo dogoditi. Subota prepodne; sve je mirno, Anja se jedva digla iz kreveta. Bila je umorna i iscrpljena od sinoć pa joj je odmor jako prijao. Kada je ustala prvo je uzela telefon da pogleda koliko je sati i iznenadila se što tako rano ima pet primljenih poruka. Počela je redom da ih čita i sve su bile skoro iste sadržine: “ Anjice, dušo hoćeš li izaći večeras sa nama, hajde biće dobro, ima da se provedemo! Hajde odgovori da hoćeš i da te pokupimo u devet! „. Anju su ovakve poruke smorile. Pa zar mora izaći ako ne želi? Mučila se sa pitanjima koje je sebi postavljala, pišući poruku da neće izlaziti.

Pošto je završila, sišla je nadoručak koji je već bio na stolu i čekao je. Znala je da mora da jede iako nije bila gladna, pa je zamišljena pravila sebi sendvič.

Posle doručka odlučila je da za promenu ne gleda tv nego da ode da uči, sigurno ima neka ocena da se popravi, pa bolje da krene na vreme. Nakon dva sata matematičarenja bila je sigurna da zadatke zna i ponosna na sebe, uputila se ka prodavnici da sebe časti za trud. Trebalo bi možda da ipak odem do grada, možda sretnem Nenada, verovatno bi mu bilo drago da me vidi… razmišljala je Anja grickajući poslednji komadić Milke. Ali kako sada da javi društvu da ipak ide, to ne bi bilo u redu, kada je pre nekoliko sati svima jasno stavila do znanja da neće izlaziti.
“ Izaći ću sama! “ – tiho je prošaputala otvarajući vrata sobe. Potrudiću se da ne odem tamo gde je društvo, a i ako se sretnemo, nešto ću već smisliti. Pa, to je genijalno!

Ostatak dana Anja je provela u kući, tražeći odgovarajuću garderobu i isprobavajući sandale iz ormana. U pola osam je konačno bila spremna. Stajala je ispred kuće i čekala taxi. U gradu je uvek bilo isto, diskoteke, kafići i alkohol, a nigde ni traga od Nenada. Bio je visok, crnokosi dečko tamnih očiju, nežnog pogleda i šarmantnog osmeha. Anja ga je poznavala par godina, i odmah je privukao na poseban način. Nikada nisu imali bliži kontakt i ona je žarko želela da ga bolje upozna. Počela je gubiti nadu da će ga videti.

“ Anja ! “ – vikao je Nenad iz automobila. “ Hajde sa nama, idemo na jedno super mesto – dopašće se i tebi. “ Pomalo nesigurna Anja je krenula.
Razgovor u autu na putu do „super mesta “ baš i nije bio aktivan. Čim je Anja izašla, shvatila je da je Nenad pijan i da nije trebalo da vozi, ali nije to nju sada najviše mučilo… nego, gde je sada ona?!

„Stigli smo! “ povika Nenad za desetak minuta. „Vidiš kako je ovde opušteno, evo ga i Darko, kakav je on idiot, šta je dolazio? “ – bile su to prve rečenice koje je Nenad rekao Anji, pritom zaključavajući vrata.

Unutra je bilo dosta mračno; svugde je neka senka udarala o zidove, jedino je u desnom uglu prostorije bila postavljena prava lampa. Nenad je otišao po piće, a Anja je požurila prema osvetljenom delu. Oko nje stajao je veliki oblak dima koji je gušio. Osećala se mnogo bolje kada je Nenad doneo piće. Ispila je sadržaj visoke čaše i počela da igra. Svaki deo njenog tela je imao želju da skače. Rušila je čaše sa stolova, penjala se na stolice i pomerala telo u nekom lebdećem bunilu.

Darka je Anja poznavala od osnovne škole, bio joj je dobar prijatelj i komšija punih šest godina, a potom se odselio i ona je izgubila kontakt sa njim. Puno joj je značio i provela je dane tražeći njegov nov broj telefona, ali nije u tome uspela. Prestala je misliti na njega.
– „Anjaaaaa! Da li si dobro? “ – „Čuješ li me? “ – uznemiren glas je vikao.
Teško, ali uporno Anja otvori oči. Nalazila se u bolnici smeštena na intenzivnoj, pored nje sedeo je Darko držeći je za ruku. Pitao je još jednom da li je dobro, a ona je smogla snage da izusti nekoliko reči. Nije joj baš bilo najbolje, pitala se zašto… Darko se prvo protivio da joj ispriča šta se desilo, ali nije želeo da je laže.

Sada si u bolnici, doneli su te sinoć kola hitne pomoći jer si se onesvestila. Morali su ti ispirati želudac. Uzdahnuo je. Sada si dobro, to je bitno. Osmehnuo joj se.
“ A Nenad? “ – pitala je Anja šapatom.
“ Za njega ništa ne znam “ – odgovorio je Darko gledajući Anju, njene oči zacakljene od suza. Svaki put kada bi trepnula, suza bi joj skliznula niz lice. Posle petnaest minuta u sobu je ušao doktor i rekao Darku da izađe.

„Šta mi je? “ – pitala je Anja. – “ Bili ste drogirani, gospođice Tomić, ali sada je sve u redu, ovaj mladić ispred Vam je spasio život, da nije pozvao Hitnu pomoć…“ ja ne bih bila ovde, završila je Anja gledajuči doktora.

Sledećih dana Anja je u svojoj sobi imala cvećaru. Posete su počele da se ređaju. Anja se i dalje nije sećala svega onog dana kada je stigla u diskoteku sa Nenadom. No znala je jedno, a to da je spašena i da svoj život duguje Darku.

Prošlo je tri meseca od kada je Anja poslednji put čula za Nenada, sada je već mesec dana uživala u ljubavi koju joj je pružao Darko. Viđali su se svakog dana i sve vikende provodili zajedno.
„Od sada više nikada neću izlaziti sama “ – rekla je Anja kada se opraštala od svog dečka. A on joj je odlučno govorio da će joj rado biti saputnik gde god da krene.