Iako slični po mestu nastanka, rak grlića materice i rak tela materice su dve bolesti, različite po faktorima rizika, dijagnozi i lečenju.
Kancer grlića materice i kancer tela materice su, pored kancera jajnika, dva najznačajnija raka ženskog genitalnog aparata. Saznajte više o raku tela materice ili raku endometrijuma, koji se veoma često meša sa rakom grlića materice.
Čas anatomije
Genitalni aparat žene obuhvata različite organe:
Vagina se otvara u visini vulve. Preko tih usnica penis ulazi u žensko telo tokom seksualnog odnosa. Prosečna dužina vagine je oko 8 centimetara. Vagina je pri vulvi uža, a onda se pri kraju širi. Ovaj organ je povezan sa matericom preko grlića materice. Grlić materice je valjkasti organ, dužine od oko 2 cm, pored vaginalne duplje. Možete ga osetiti ako uvučete prst do dna vagine. Najviši deo je materica. Ovaj organ, jake muskulature, značajno povečava svoju zapreminu tokom trudnoće. On se izdužuje sa gornje strane jajovodima koje se otvaraju ka jajnicima. Ove dve žlezde, smeštene duboko u karličnoj duplji, ponekad luče hormone. U njima sazrevaju ženske jajne ćelije, koje će biti upućene u matericu posredstvom jajovoda.
Osobenosti raka tela materice
Iako pripadaju istom organu, materici, rak tela materice, koji se još zove i rak endometrije, i rak grlića materice se razlikuju, koliko po faktorima rizika, toliko po dijagnozi i terapiji. Nastanku ovog raka, koji se često pojavljuje posle menopauze, pogoduje uzimanje pilula estrogena (u cilju hormonalne terapije supstitucije), neki lekovi za hormonalnu terapiju protiv raka dojke (ali korist ovih terapija ostaje daleko superiornija od rizika), prekomerna telesna težina i bolesti koje se vezuju za nju (gojaznost, dijabetes, hipertenzija…). Broj kancera tela materice je u porastu; pogađa peko 6 000 žena godišnje, a više od 2 000 žena svake godine umre od posledica raka.
Simptomi
Simptomi raka materičnog tela su krvarenja u periodu posle menopauze, zagnojenost… Mnogo je znakova koji će vas upozoriti i odvesti kod lekara. Dijagnoza se zasniva na biopsiji, koja se radi da bi se utvrdilo postojanje raka. Ova ispitivanja se mogu ponekad dopunitu kiretažom, ehografijom ili IRM metodom. Terapija koja se najčešće koristi jeste ablacija (odstranjivanje hirurškim putem) materice i jajnika, odnosno potpuna histerektomija, sa vaginalnom krioterapijom ili spoljnom radioterapijom, kako bi se smanjili rizici za recidiv.
