Fotodermatologija je grana dermatovenerologije koja se bavi izučavanjem uticaja svetlosti na kožu u svrhu lečenja i postavljanja dijagnoze kožnih bolesti. Od davnina je poznat povoljan uticaj sunca na pojedine kožne bolesti. Pre više od 3000 godina u Indiji i Egiptu su koristili biljke koje bi utrljavali u kožu i izlagali suncu te na taj način lečili vitiligo. Današnji princip lečenja vitiliga nimalo se ne razlikuje od navedenog načina.
Ljudska koža je organ koji je u direktnom dodiru sa sunčevim zračenjem i time je tokom života stalno izložena uticaju sunca. Sunce pomaže da u koži nastane vitamin D, no za to je potrebna površina kože od svega par kvadratnih centimetara. Takođe pomaže lučenju hormona melatonina koji reguliše biološki sat. Kada u zimskim mesecima nema dovoljno sunca melatonin se nedovoljno luči i kao posledica toga nastaje takozvana zimska depresija i osećaj malaksalosti. Zato se zimi u skandinavskim zemljama prepisuje terapija svetlom i savetuje odlazak u toplije krajeve. Sunce jača nespecifičnu otpornost organizma i daje preplanulu boju kože što se smatra poželjnim. Nažalost suce ima i negativnih učinaka na organizam. 
Za živa bića najvažniji su UVA i UVB zraci. Najočiglednija reakcija kože na UV zrake je crvenilo koje se primeti nakon dva sata. UVA zraci imaju najveću energiju i kao takvi prodiru najdublje, skoro do potkožnog sloja. Čine 95 odsto sunčevog zračenja. Prodiru kroz staklo i 1000 puta su slabije od UVB zraka u smislu izazivanja istog stepena pigmentacije. UVB zraci čine 5 odsto sunčevog zračenja i prodiru samo u površinski sloj kože. Odgovorni su za nastajanje pigmentacije i opekotina kože. Ne prodiru kroz staklo.
Cilj fototerapije je kontrolisano izlaganje UV izvoru pod nadzorom stručne osobe kako bi se maksimalno iskoristili njeni pozitivni učinci a štetni uklonili ili smanjili. Kao izvor UV zraka se koristi sunce ili najčešće veštački izvori svetla koji pomoću posebnih fluorescentnih lampi zavisno od smese plinova proizvode željeni UV spektar. Zavisno od veličine i mesta promena, vrši se obasjavanje celog tela ili samo dela tela. Obasjavanje se vrši u kabinama ili ređe u posebnim ležajima kod nepokretnih ili starijih osoba. Fototerapija se primjenjuje i kod dece, a mišljenja su podeljena od kog se uzrasta može početi. Pre početka terapije potreban je pregled dermatologa. Potrebno je saznati koje sve lekove bolesnik uzima jer pojedini lekovi pod uticajem UV zraka izazivaju neželjene reakcije. Potom se određuje MED ( minimalna količina energije da izazove crvenilo kože ) za UVA i UVB zrake te MPD ( minimalna fototoksična doza ) za PUVA terapiju gde se koža obasjava i meri potrebna energija da nastane naznačeno crvenilo kože. Koža na grudima, stomaku i leđima je više osetljiva od kože na čelu i vratu jer se tu nalazi najveći broj pigmentnih ćelija. Proces fototerapije je bezbolan i nimalo neugodan. Bolesnik se zaštiti posebnim naočarima a kod muškaraca se područje polnih organa štiti donjim vešom. 
Nedeljno se vrši 3-5 seansi fototerapije zavisno od oblika fototerapije i stanja bolesti. Nakon fototerapije moguće je crvenilo kože kao i osećaj peckanja i zatezanje kože ali radi se o kratkotajnom stanju koje brzo prolazi primenom sredstava za negu kože. Potrebno je napomenuti da solarijum ne može biti zamena za fototerapiju niti može da se upoređuje sa njom. Nakon fototerapije potrebno je primjenjivati sredstva za negu kože i uljane kupke a na lice povoljno deluje termalna voda u spreju jer se time vraća potrebna vlažnost kože i uklanja iritacija. Nesumnjivo je da fototerapija predstavlja veliku pomoć u lečenju mnogih bolesti pa je u rukama stručne osobe siguran i pouzdan oblik terapije.
