Mirođija i začin i lek

Mirođija ili Kopar je svima dobro poznata kao mirisna začinska biljka koja se gaji, a i sama se razmnožava po baštama.Poreklo Mirođije je iz jugoistočne Azije, ali se uzgaja i u južnim delovima Evrope.
To je jednogodišnja biljka sa tanikm, vretenastim korenom. Stabljika je uspravna, okrugla, izbrazdana, šuplja, visine i do 120 centimetara. Na vrhu stabljike nalaze se sitni cvetovi, izrazito žute boje. Najveća koncentracija lekovitih i aromaticnih materija nalazi se u plodovima biljke, ali ima ih i u listovima i cvetovima. Sve delotvorne i lekovite materije u biljci nisu još uvek u potpunosti istražene. Do sada je poznato delovanje eteričnih ulja. Domaćice stavljaju lišce mirođije u turšiju, sosove i druga jela, a plod se, na žalost, vrlo malo koristi, iako je plod lekovitiji od lišća. Cela biljka i plod imaju svojstven prijatan začinski aromatični miris i začinski ukus.
Lekoviti deo biljke je zreo plod, ređe vrhovi grančica u cvetu.
Mirođija je, pre svega, dobar, neškodljiv, jeftin i zbog toga svakome pristupačan začin. To je istovremeno i lek koji se vekovima uspešno koristio protiv gasova, nadimanja i teškoća u organima za varenje. Od nje se pripremaju i čajevi, eterična ulja, čaj za spavanje i lečenje hemoroida (šuljeva), a pomaže i kod štucanja.