Nekadašnji strahovi kao što su glad, bolest crnih prišteva, zavijanje u crevima ustupili su mesto drugima… U zapadnim društvima, kraj siromaštva je označio početak bolje kotrole, čak i pravog reda u ishrani. Koji su to strahovi vezani za ishranu bili u srednjem veku, a koji su danas?
Svako vreme je sa sobom nosilo i neke strahove i opasnosti vezane za hranu. Koje su glavne razlike u bojaznima naših predaka i onih koje danas pogađaju naše savremeno društvo?Ovi strahovi su oduvek bili prisutni, ali su tokom godina glavni faktori evoluirali:
Objektivni faktori: od pedesetih godina, zapadna društva ne brinu o hrani i o tome šta će jesti i da li će biti gladni. Zapadna društva su postala potrošačka društva, tako da je kvantitativni kriterijum prešao u kvalitativni: strah da je ono što jedemo neispravno, nezdravo ili održavano u nehigijenskim uslovima.
Faktori koji su povezani sa medicinom: nekadašnje teorije lekara su upozoravale na veći rizik od namirnica nego danas, kada je rizik veoma ograničen. Tako, nekada su lekari smatrali da konzumacija pokvarene ili trule hrane izaziva velike probleme u digestivnim traktu, ali i brojne bolesti čak i neke koje nisu ni u kakvom odnosu sa hranom, na primer kuga.Pošto je siromaštvo nestalo, zapadna društva nadgledaju ukupan prehrambenu lanac. A pored svega, strahovi su i dalje prisutni i, ponekad se graniče sa iracionalnošću. Kako se objašnjava ovaj fenomen?
Naime, rizici koji se danas pojavljuju da mnogo ograničeniji, ali i dalje postoje prehrabmeni strahovi. Strah se promenio tako što je bojazan od nemaštine otišla u drugi plan, a u prvom planu je strah za kvalitet proizvoda.Takođe, strah često nije opravdan i nije racionalan.
Nekada su i opravdani: strah od namirnica zagađenih nekim metalima ili mlekom koje potiče od krave zaražene tuberkulozom. Drugi,dakle, nemaju nikakve veze sa stvarnošću. Evo dva primera koji ilustruju ovaj fenomen: priča o strahu od hleba sa pivskim kvascem koji je uzdrmao čitavo društvo 1668. godine. Ili, strah od mađarskog mesa, nekoliko godina kasnije. Ova dva straha nisu imala nikakvu naučnu osnovu niti objašnjenje.
Jedan od razloga pojave straha od mesa mađarskog govečeta je i velika razdaljina između Mađarske i zapadnih zemalja. Ovakav strah, koji se odnosi na udaljenosti proizvođača i potrošača, vekovima je postojan…
Zaista, razdaljina je oduvek bila glavni razlog za strahove vezane za namirnice. Sto je potrošač sigurniji u poreklo onoga što jede to je smireniji, i obrnuto, što je poreklo hrane dalje i nepouzdanije, njegovi strahovi se povećavaju. Fenomen koji je uvek prisutan.
U srednjem veku, meso se kupovalo dok je životinja još bila na nogama, pa su mogli i da vide kakvog je zdravlja životinja čije će meso jesti. Kasnije su se klanice premestile u centre grada, još više smanjujući razdaljinu i dozvoljavajući potrošačima da se uvere u kvalitet i proces pravljenja mesa.
Danas su prodavnice bio hrane ili ribarnice, koje smanjuju posrednike između proizvođača i potrošača, po ukusu sadašnjeg vremena. Ukoliko ne možemo da kontrolišemo ono što ćemo jesti, odnosno ako ne vidimo kako se to pravi, onda se javljaju strahovi koje pre svega ima gradsko stanovništvo.
