Avganistan je pretežno planinska zemlja koju veličanstevni Hidnukus deli na dva dela. Zemlja ima malo obradivih površina, a pati od hroničnog nedostatka vode. Od dvanaest poznatih prirodnih nepogoda, Avganistan svake godine pogađa jedanaest. Najgore su suše, ekstremno niske temperature zimi, poplave i snežni nanosi.
U rudnicima na severu kopa se poludragi kamen lapis lazuli. Istraživači su otkrili da je lapis u Tutankamonovj kruni poreklom iz avganistanske provincije Badašhan. U veličanstvenoj dolini Panjisr nalaze se rudnici najkvalitetnijih smaragda izrazito zelene boje i zapanjujuće veličine. U Avganistanu se kopaju i safiri, rubini kao i ostalo drago i poludrago kamenje.
Avganistan je zemlja koja će putniku ponuditi puno dobre hrane, zanimljive kulture, interesantnih običaja i pre svega gostoljubivost.
Karakteristike kuhinje
U Avganistanu se uživa u svim malim radostima koje život u ratom razorenoj zemlji može pružiti. Razlog za smeh i veselje traži se u svakoj sitnici. Hrana je jedna od „sitnica“ kojima se Avganistanci vesele.
Doručak se obično sastoji od suvog naan-a (nešto nalik na pirošku)i zelenog čaja, ali su i preostala dva obroka jako ukusna i raznovrsna. Kada dođe vreme ručka iz malih radnjica, čuje se pištanje pakistanskih „pretisa“, cvrčanje mesa na tiganju i širi se miris dinstanog luka.
Toekom celog dana u gradu promet ometaju mali pokretni štandovi sa brzom hranom gde se najčešće služe bolani (povrćem punjena piroška) i pakaura (kuglice od pirinča i mesa). Druge slične radnjice prodaju avganistanske burgere: u hleb bez kvasca umotan pomfrit, korijander, luk, jaje i jedna kriška mesnog nareska. Na drugim, naprednijim štandovima, prodaju se daal (čorbica), ashak i mantoo.
Večera je obilna i zajednička za celu porodicu. Svi se „izvale“ na šarene „dušeke“ po podu, i čekaju žene da završe pripremu hrane. Dok žene kuvaju, deca plešu uz muziku sa starih radio-aparata na baterije.
Glavni sastojak svakog obroka je pirinač, a posebno je omiljen kabuli palaw (pirinač sa pilećim mesom). Uz pirinač se serviraju kebab ili mesne kurme (gulaši) ali i kurme i burani od povrća (gulaši i bareno povrće).
Avganistanska hrana nije jaka ili ljuta, ali se začini ipak obilno koriste.
Istok je poznat po kaymaku i qurutu. Kaymak je vrlo sličan bosanskom kajmaku, a proizvodi se i na sličan način. Razlika je u tome sto se avganistanski kajmak suši na glatkoj površini kamena nekoliko dana na suncu dok sva voda ne ispari. Ovakav kajmak može izdržati i nekoliko nedelja bez frižidera. Qurut su kuglice sušenog jogurta od ovčjeg mleka. Iako je ceo istok poznat po ovim proizvodima, najbolji su oni kupljeni na nekom od proplanaka Hindukuša.
Sever je poznat po višnjama, trešnjama lubenicama i dinjama. Dinje iz Mazar e Sarifa su najpoznatije, a tako su slatke i sočne.
Jug i Zapad su, osim po talibanima, poznati po proizvodnji suvog voća, ružinog ulja i vodice kao i po sočnim narovima.
Tipične namirnice:
Povrće: patlidžan, paradajz, tikvice, luk, praziluk, krompir, krastavac, šargarepa, korijander, gandana
Mlečni proizvodi: kaymak, qurut, kiselo mleko i dogh (jogurt sa nanom)
Meso: jagnjetina, govedina, ovčetina
Ribe: rečne ribe
Voće: šljive, jabuke, dinje, lubenice, višnje, trešnje, kajsije, nar, grožđe, dud.
Čaj: crni ili zeleni. Ostali čajevi se ne priznaju.
Prirodni sokovi: Avganistanci su majstori pripreme ovakvih sokova. Najpopularniji su od manga, nara i šargarepe
Suvo voće: u svakoj će vam avganistanskoj kući servirati suvo voće. Pod suvim voćem podrazumevaju i orahe, bademe, pistaće, sušene kajsije, jabuke, mango, urme, dudove, grožđe…
