Rukovanje je običaj koji datira iz davnih vremena, kada se drugoj strani stavljalo do znanja da se u ruci ne nalazi oružje i da se želi kontakt bez zadnjih namera. Stisak ruke prilikom rukovanja je kratak i čvrst, ali ne preterano, jer oni koji se rukuju ne odmeravaju snagu. Sagovornik se gleda pravo u oči. Starija osoba prva pruža ruku mlađoj, žena muškarcu, a onaj ko je na višem položaju, osobi na nižem položaju. Ako osoba ima cigaretu u ustima i ne može da je odbaci prilikom rukovanja, treba da je pridrži palcem i kažiprstom leve ruke tako da žar bude okrenut unazad. Ako muškarac nosi rukavice, treba da ih skine prilikom rukovanja, žena to ne mora. Prilikom rukovanja, leva ruka se ne sme držati u džepu.
Ako su vam ruke zaprljane zbog nekog posla, treba se izviniti i rukovati se tek kada operete ruke. Ako muškarac nosi šešir, prilikom rukovanja treba da ga skine (ako se rukuje sa ženskom osobom) i tek po završetku rukovanja i razgovora ponovo da ga stavi na glavu. Sa ljudima u susedstvu ili na poslu nije potrebno da se svakodnevno rukujete, osim ako idete na duži put ili se duže vreme niste videli. Ako nekom nešto čestitate ili mu izražavate saučešće, treba se rukovati, bez obzira da li ste se već ranije sa njim rukovali ili ne.
