Na Vidiku Magazin» Sport

Plivati i samo plivati

Administrator — Mon, 23 May 2011 06:44:39 +0000

Plivati znači pravilno disati punim plućima, pravilno držanje, plivati je manje napor, više uživanje. Bilo da ste na moru, Adi, akva parku ili nekom bazenu, plivajte što više možete. Plivanje ni na koji način ne može da vam škodi, već samo koristi vašem telu i vašoj psihi. Ono ispunjava i čini da se osećate mlađe i svežije. Jer plivati znači lečiti se.

Nekada je plivanje bilo samo ritual, način da se grehovi speru sa ljudskog tela, a vremenom se ono razvilo u prelep sport.

Neki od vas, sigurni smo, ne vole kupanje u moru, bilo zbog ribica i algi koje vam dodiruju noge tokom plivanja, bilo zbog soli kojom vam se napune grlo i nos kada ronite. No, morate znati da morska voda jako povoljno utiče na ljudski organizam. Tako da ako imete priliku da birate da li ćete plivati u moru ili bazenu, odlučite se za ovo prvo.

Udahni duboko

Plivati znači sasuti sve moguće fizičke aktivnosti u jedno. Plivanje je spoj pilatesa, joge, teretane, raznoraznih masaža. Voda pruža veći otpor od vazduha, tako da vam za razliku od ostalih sportova nisu potrebna bilo kakva pomagala poput tegova, pilates lopti, stepera i slično.

Plivanje povoljno utiče i na disajne puteve, ali deluje i kao anticelulit masaža. Samo strujanje vode masira telo, a morska so se vezuje za kožu i čini je mekšom, lepom na izgled i još lepšom na dodir. Upravo zbog ovakvih blagodeti morske soli, mnoge anticelulit kreme se spravljaju upravo od nje. Ali, ovaj prvi, prirodniji način, mnogo je efikasniji.

A kada izađete iz vode, ne tuširajte se odmah. Soli i minerale koji su vam se prikačili za telo ostavite da deluju još nekoliko minuta. Primetićete da vam koža nakon toga izgleda kao posle pilinga. Eto, sasvim spontano, kroz igru i zabavu do vitkog tela i lepe kože.

Vitko telo, bistar um

Kada plivate, vaše telo sagoreva mnogo kalorija u zavisnosti od toga kojim stilom plivate. Najviše kalorija sagoreva se leptir stlom, ali on zahteva postojanje fizičke izdržljivosti. Čak i ako ste tokom cele godine vežbali u teretani, ne čudite se ako vam bude naporno plivanje leptir stilom. Zahtevan je, pomalo iscrpljujuć, ali vrlo efikasan za telo.

Osim fizičkog aspekta, ovaj predivni vodeni sport blagotvorno deluje i na mozak. Deluje kao antidepresiv, dopušta vam da dok vežbate telo odmarate duh. Pokušajte da tokom plivanja zaboravite na sve oko sebe što vam se događa. Prepustite se, samo vi i voda. A ako ste umorni i nemate snage da plivate, onda vam predlažemo da leđima legnete na vodu i tako odmarate. Samo se pazite da ne zaspite i da vas voda ne odnese predaleko od obale.

Jahanje – zategnite telo, odmorite um

Administrator — Thu, 06 Jan 2011 10:33:44 +0000

Jahanje je višestruko koristan sport, bilo da se njime bavite profesionalno, bilo rekreativno. Iako vam se čini da je na vama samo da sedite i uživate dok konj galopira, jahanje pozitivno utiče upravo na one delove tela odakle nikako ne uspevate da skinete salce ma kojim sportom da ste se do sada bavili i ma koliko se izgladnjivali. Umesto odlaska u zatvorenu, zagušljivu teretanu, izađite na svež vazduh i zajašite.

Jahanje je odličan način da postignete savršeno držanje. Budući da konstantno balansirate, leđa su vam prava, ramena povučena unazad, a glava podignuta tek toliko koliko treba, a da ne parate nosem oblake. Što češće jašete, vaše držanje postaje sve bolje, pa se navikavate da tako i hodate.

Ono što je još dobro kod jahanja, naročito kada tek počinjete, jeste sto se apsolutno koncentrišete na konja, njegove pokrete. To vam pomaže da ne mislite na neke druge stvari, probleme koji vas svakodnevno prate i zadaju vam nesnosne glavobolje. A kad sjašete, bićete pozitivno izmoreni, želećete krevet i ponovo nećete ostavljati prostora ružnim mislima.

U slučaju da još uvek niste smršali koliko ste želeli, potrebna vam je fizička aktivnost, ali se plašite da vam se svo to salo ne pretvoti u mišiće, zaboravite na ostale sportove i upišite časove jahanja. Za razliku od vežbi na spravama u teretani, trčanja, plivanja, i ostalih sportova od kojih postajete samo “nabijeni” mišičima, jahanjem sagoravete masnoće, a nema opasnosti od naduvenosti mišića. Oni se stežu i opuštaju bez previše napora, pa postaju lepo oblikovani, a ne kao u Popaja kad proždere porciju spanaća.

Ako nikada do sada niste jahali, šteta je da propustite ovakvo iskustvo, pa počnite što pre. Što ranije krenete na časove, pre ćete moći da uživate u samostalnom jahanju na svežem vazduhu, s obzirom da se prva obučavanje vrše u zatvorenom prostoru. Kada jednom zavolite jahanje, nećete morati da ga se odričite tokom hladnih dana. Posebne čari nosi leti, a posebne zimi kada zajašete na nekoj planini prepunoj snega.

Istorija tenisa – igra za aristokrate

Administrator — Thu, 25 Nov 2010 23:21:20 +0000

Istorija tenisa u mnogome je povezana, pre svega, sa narodima starog Egipta, iako i stari Grci i Rimljani imaju značajnog udela. Tenis beleži svoje početke rezbarijama u hramovima Egipćana, i to onim starim i preko 1000. godina pre nove ere.

Istorija tenisa vraća nas u 5. vek u Toskanu, gde se isti sport igrao samo rukom, bez reketa. Reket je stigao tek nešto kasnije, a ortografski slična reči reket je egipatska reč rahat, koja označava dlan, pa se sumnja da je po njoj i dobio ime.

No, istorija tenisa uči nas da on nije oduvek nosio to ime. Nekada se zvao jednostavno “igra rukom”, kada su Francuzi udarali lopticu dlanom prebacujući je preko jednog rastegnutog užeta. Njima je data glavna uloga među stvaraocima ovog sporta još u 12. veku nove ere.

Uprkos zabranama pape i Luja IV da se igra tenis, istoimeni sport je postajao sve popularniji, a naročito među aristokratijom. Kraljevi su bili oduševljeni ovom igrom, te su je redovno praktikovali.

Loptice su bile sačinjene od drveta, vune, dlake, raznih materijala zavezanih u krpu, pa čak i od testa, pa im je svakako bilo mnogo teže nego nama danas sa ovakvim lopticama. A kada su sportisti tog vremena uvideli nepraktičnost udaranja rukom, osmislili su rukavicu sa mrežom između prstiju. Pravi reket ušao je u njihove sportske živote znatno kasnije.

Teniskih terena gotovo da nije bilo sve do 19. veka, kada se isti posipaju glinom i betonom. U periodu između 12. i 19. veka činilo se da se istorija tenisa privela kraju. No, tenis u 19. veku postaje popularniji nego ikad, kada na scenu stpaju i loptice za tenis napravljene od gume. Bile su znatno praktičnije od prethodnih.

Godina 1877. jeste godina kada je tenis konačno dobio ovo ime kakvo i danas nosi. Te godine održan je prvi teniski turnir u Vimbldonu sa nešto više od 20 igrača.

Jedan od prvih šampiona u tenisu bio je sportista Vilijam Renšau, koji je postavio takav rekord da ga još uvek niko nije oborio. Za njim slede igrači nešto nama bliže dobi, a to su Fred Peri i Rene Lakost, igrači koji su danas popularni zbog istoimenih modnih marki, čije su kolekcije inspirisane upravo ovim slavnim sportom.

Avanturističke trke

Administrator — Mon, 06 Sep 2010 23:01:27 +0000

Avanturističke trke spadaju u grupu multi sportova koju čine više disciplina – mountin bike, kajak, orijentiring, kanjoning, trčanje, treking…
Važno je napomenuti da se ove sportske discipline održavaju isključivo u prirodi.
Modifikacija su Urban Race trka koje se organizuju u gradovima. Obe trke karakterišu timski rad od dva ili četiri osobe sa ciljem da se pređe staza od 50-600 kilometara po kontrolnim tačkama zadatim od organizatora, i mogu trajati od 10 sati do nekoliko dana.
U svetu se organizuju svetska i evropska prvenstva i to na najatraktivnijim turističkim destinacijama, a broj ekipa ide i preko 50.
Trku završavaju svi učesnici u timu, ukoliko jedan odustane za ceo tim trka je završena, a takođe tim je u obavezi da obiđe sve kontrolne tačke i ispuni sve zadatke zadate od strane organizatora.
Pravo učešća imaju svi zainteresovani stariji od 18 godina. Ono što krasi trke jesu timski rad, upornost i istrajnost u prevazilaženju prepreka.
Ukoliko se dogodi da je član jednog od učesnika tima povređen i da je njegovoj hospitalizaciji treba još ljudi, svi učesnici koji se nađu ili dođu do mesta povređenog, po pravilu moraju da pomognu bez obzira na plasman trke!!
Ne pobeđuju uvek najsposobniji, i najspremniji nego najistrajniji i uporni…

Paraglajding više od letenja

Administrator — Tue, 11 May 2010 23:01:28 +0000

Paraglajding vam pruža više od običnog letenja. Pruža vam bliskost sa prirodom, slobodu prostora, izazov i druženje a o uzbuđenju da i ne govorimo. Za razliku od drugih ekstremnih sportova, paraglajding može pružiti više izazova i veći nivo adrenalina zaljubljenicima u ekstremne sportove.
Nastanak paraglajdinga vezuje se za eksperiment “NASE” za vojne potrebe. Jedan od prvih modela paraglajdera u Evropi se prvi put pojavio početkom 80-tih godina. Paraglajder je padobran tipa krilo, koji svojom konstrukcijom i površinom sprečava brzo propadanje zahvaljujući otporu. Leti na principu zmaja, jedrilica ili aviona. Letenje paraglajderom je izuzetno bezbedno, ako su ispunjenja tri osnovna uslova. Da brzina vetra ne prelazi 8 metara u sekundi, da nema padavina i da je padobran tehnički ispravan i bez oštećenja. Morate imati osnovnu obaveznu i dodatnu opremu. Osnovna oprema podrazumeva padobran, sistem veza i kacigu. U dodatnu opremu spadaju, rezervni padobran, radio stanica, variometar, spid, kombinezon i ostalo.
Svakako sami ne možete leteti. Nemojte ni pokušavati!
Jedan od uslova za dobro, sigurno i bezbedno letenje je stručna obuka u nekom paraglajding klubu.

Brdski biciklizam

Administrator — Sat, 08 May 2010 23:01:01 +0000

Brdski biciklizam ili popularno nazvan “monti bajking” predstavlja vožnju, posebno dizajniranim terenskim biciklom, daleko od izgrađenih saobraćajnih puteva. Pod time podrazumevamo vožnju po brdima, šumama ali i po urbanim područjima koja zahtevaju posebne veštine terenske vožnje. To su na primer stepenice, parkovi i slično.
Brdski biciklizam jedan je od olimpijskih disciplina. Ovo je veoma mlada grana biciklizma, ali je za jako kratko vreme postala veoma popularna, kako u rekreativnom tako i u takmičarskom smislu. Interesovanje za brdski biciklizam je sve veće, ali i za brdski bicikl, koji svakodnevno izbacuje iz upotrebe druge vrste bicikala. Razlog tome su pre svega dizajn i udobnost. Većina ljudi počela je da koisti brdski bicikl kao prevozno sredstvo a ne kao sportski rekvizit.
Bez obzira što se brdski biciklizam smatra jednim vidom zdravog načina života, naišao je na otpor od strane ekoloških organizacija. Masovno bavljenje ovim sportom počelo je da utiče na ravnotežu pojedinih ekosistema kao što su planine i šume, koji predstavljaju biciklitičke destinacije. Glavni prigovori odnose se na proširenje puteva i povećanu eroziju tla na najfrekventnijim prolazima, kao i na premeštanje ili uništavanje vegetacije (putem guma na točkovima). Takođe postoji stalna međusobna netrpeljivost pešaka i izletara sa biciklistima.
Zbog toga je u pojedinim zaštićenim parkovima prirode već ograničen ili onemogućen pristup brdskim biciklom. Takođe nastoji se da se trasiranjem staza razdvoje biciklisti i pešaci.
Ako želite da se bavite baš ovim sportom za početak morate da imate bicikl. Pored toga, neophodna je i zaštitna oprema poput kacige i rukavica kao najosnovnijeg pribora. Na kupovinu kacige mnogi se odluče tek nakon prvog ozbiljnijeg pada, a vi to sigurno ne želite.
Rukavice će vam, s druge strane, vožnju učiniti ugodnijom i bez posledica po vaše dlanove. Česte vožnje mogu ostaviti bolne posledice u vidu žuljeva i debele kože. Pri bilo kakvom padu možete očekivati da ćete se dočekati na dlanove, a bez rukavica možete biti sigurni da ćete ostati i bez dlanova. Zaboravite na priču da rukavice ili kaciga predstavljaju “šminku” ili bilo kakve slične predrasude. Rukavice štite vaše dlanove, a kaciga vašu glavu i ono što je u njoj. Ne igrajte se sa sudbinom i nemojte sebe dovoditi u situaciju da se pitate gde vam je bila pamet.
Štitnici za laktove, kolena i ostale stvari nisu vam baš preko potrebni ali ako vas vesele ili uzbuđuju, samo napred. Posebne biciklističke helanke će vam svakako trebati da bi vam spasile međunožje i zadnjicu i tako učinile vožnju ugodnijom. Bilo bi dobro da imate i neki osnovni alat kod kuće i da se osposobite za neke popravke (poput bušenja guma, podešavanje kočnica i slično). Ipak nije prijatno ni za vaš bicikl, ni novčanik, trčati za svaku sitnicu u servis.
Nije bitno ako vam se ne ide u brdo, nije ni preporučljivo otići odmah u brdo. Krenite u prirodu, livade, utabane staze ili šumske staze. Nije bitno što ćete se umoriti na prvoj uzbrdici, važno je da ne žurite.
Jedna od najbitnijih stvari u biciklizmu je raspoređivanje zaliha energije. Nije bitno što su drugi brži od vas jer niste na trci nego na izletu. Ako ste u pravom društvu, neko će možda i pratiti vaš tempo, a sigurno će vas sačekati na kraju uzbrdice. Nije bitno što ne možete odmah da pređete 50 kilometar u jednom danu. Sticaćete snagu i izdržljivost, a usput pokušajte da primenite neki od saveta iskusnijih, i pitajte iskusnije za sve za šta niste sigurni.

Ice climbing ledena strast

Administrator — Fri, 09 Apr 2010 23:01:04 +0000

Svaki sport koji u sebi ima visok sadržaj brzine, visine, fizičkog zamaranja, akrobacije, i koji zahteva korišćenje specijalne opreme, spada u ekstremni. Takmičenje u ekstremnim sportovima poznato je pod nazivom X Games. Svakim danom sve više ljudi zainteresovano je za različite vrste ekstremnih sportova. Kao jedan od zanimljivijih izdvojićemo Ice Climbing. Kao što sam naziv kaže Ice Climbing je prosto rečeno penjanje po ledu. Ovaj sport obično podrazumeva da se penjač veže kanapima kako bi se zaštitio od pada. Poželjna je i zaštitna kaciga upravo zbog oštirh ivica, ledenica pa čak i kamenja koje se nalazi ispod leda. Teren za penjanje je bilo koje planinsko okruženje, a od skoro penjanje po zaleđenim vodopadima postalo je veoma popularno i definitivno podiže nivo adrenalina. Penjači sami biraju potrebnu opremu za penjanje u zavisnosti od vrste leda. Potrebne su i posebne čizme sa kramponima koje bi penjaču olakšale penjenje, kao i posebni čekići za zakucavanje oštrih šrafova u led. Neke od tehnika Ice Climbing-a potekle su iz običnog penjanja po stenama. Postoje i posebne veštine vezivanja kanapima koji se provlače kroz šrafove namenjene ovoj disciplini. Zbog strukture leda treba uzeti u obzir činjenicu da nam šrafovi ne pružaju sigurnu zaštitu od pada. Pored svog uzbuđenje koje pruža, treba imati na umu da je Ice Climbing veoma opasna disciplina. Početnicima se savetuje da obavezno moraju da nauče sve potrebne tehnike penjanja po ledu i to isključivo od stručnjaka koji imaju potrbno znanje.

Nindža ratnici u Srbiji

Administrator — Sat, 03 Apr 2010 23:01:10 +0000

Verovatno ne postoji osoba u Srbiji koja nije gledala ili bar čula za emisiju “Nindža ratnici”, koja je opčinila gledaoce i za kratko vreme postala najgledanija emisija.
U ovom takmičenju, koje Japanci zovu “Sasuke”, mogu da učestvuju i muškarci i žene svih profesija i starosnog doba. Ovo takmičenje predstavlja test izdržljivosti, snage, brzine i koncentracije.
Ovo popularno takmičenje pobudilo je želju i interesovanje i kod nas. Radosna vest za sve one koji žele da nauče veštine nindža ratnika je “Klub nindža ratnika”, koji je počeo sa treninzima za nindža ratnike.
Trener, profesor Zoran Vranov, pruža treninge zainteresovanim polaznicima. Pozovite i rezervišite vreme na mesto jer je interesovanje ogromno. Za drugo dete trening je upola cene, a za treće potpuno besplatan!!!
Treninzi počinju od 05. septembra, i traju svakog radnog dana od 20.30 do 22.30 časova.
Telefoni za informacije: 063/ 8-555-222 ili 065/ 8-555-222
Detaljnije informacije o “Klubu nindža ratnika”, o treninzima za nindža ratnike i o profesoru Zoranu Vranovu, možete da pronađete na sajtu:
www.nindzaratnici.rs
Prvi trening je besplatan!!!
www.kaskaderi.com

Skokovi sa dizalice

Administrator — Tue, 16 Mar 2010 23:01:48 +0000

U Roterdamu se ovih dana skakalo sa stare dizalice. Orlando Duke, devetostruki svetski prvak, bio je (opet) najbolji. U zemlji bez ijedne stene, stara dizalica čini čuda. Baš ta reč, čudo, može oslikati roterdamski nastup dvanaestorice članova najjače svetske lige skakača sa stena. Ti hrabri letači jednostavno žive za trenutak na ivici, za novi izazov, za tri akrobatske sekunde i poigravanje sa prirodnim silama.
I nisu im smetali jak vetar i prolazni pljuskovi. Opet su bili na visini zadatka. Bez obzira na to što je “ponor” bio zelenkasto-smeđe, a ne mornarsko plave boje.
Trijumfovao je iskusni 34-ogodišnji Orlando Duke. Lokacija i uslovi sigurno su najviše išli “niz dlaku” prvoj zvezdi ovog sporta, jer Kolumbijac je “doktor” za izlete u nepoznato. Osvetio se, usput, Andreju Ignjatenku, neočekivanom pobedniku premijernog takmičenja, a treće mesto iz Francuske ponovio je Geri Hant.
Nakon drugog od osam obračuna za naslov prvaka, Duke i Ignjatenko u Hrvatsku će se uputiti sa istim brojem bodova u ukupnom poretku, 36, deset više od Hanta.
I skakači jedva čekaju Dubrovnik i pravo leto. Jadransko more će ih toplo dočekati, za razliku od hladnog skakačkog proleća na evropskom severu.
Svi znatiželjni posmatrači su dobrodošli, ulaznice ne postoje, adrenalinski zov ne poznaje granice. Odskočište na Red Bull Cliff Divingu postavljeno je visoko, 26 metara iznad površine.

Sportska gimnastika Beograd

Administrator — Sat, 13 Mar 2010 23:01:50 +0000

Sportska gimnastika deli se na mušku i žensku, odnosno razlikuje se po tome što muškarci vežbaju na konju sa hvataljkama, krugovima, konju za preskok, razboju i vratilu, dok žene to rade na parteru, dvovisinskom razboju i gredi.
Bez obzira što sama vežba traje kratko, u suštini je veoma teška i zahtevna, jer iziskuje snagu, pokretljivost, izdržljivost i dobru koordinaciju pokreta. Gimnastika u sadašnjem obliku nastala je u 19. veku. Sportska gimnastika je takođe i olimpijski sport.
Škola sportske gimnastike namenjena je deci uzrasta od 3 godine pa nadalje. Treninzi se održavaju u salama koje su opremljene adekvatnim spravama za vežbanje. Kao najbolju školu u Beogradu preporučujemo Gimnastički Klub “Pobednik”. U ovoj školi vaša će deca vežbati uz stručan nadzor profesora Zorana Vranova, koji je inače i predsednik kluba. Zoran Vranov završio je Fakultet fizičke kulture (DIF) u Beogradu, gde je na sportskoj gimnastici diplomirao ocenom 10.
Profesor Vranov se već 15 godina bavi i kaskaderstvom, i u toj oblasti je postavio dva svetska rekorda. Na svetskim prvenstvima nekoliko puta je osvajao prvo mesto, što možete videti na sajtu www.kaskaderi.com
Treninzi u Gimnastičkom klubu “Pobednik” odžavaju se na dve lokacije u Beogradu, u V beogradskoj i VII beogradskoj gimnaziji. Škola je počela sa radom 2005. godine i registrovana je u Ministarstvu sporta.
Gimnastika za decu je izuzetno kosrisna i veoma dobra za pravilan razvoj, pre svega kičme.
Ukoliko želite da upišete svoje dete u Gimnastički klub “Pobednik” pozovite brojeve kluba:
063/8-555-222 , 063/8-555-222 ili pošaljite e-mail na
pobednik@gimnastika.rs
Za više informacija posetite sajt Gimnastičkog kluba “Pobednik” www.gimnastika.rs ili www.gimnastickiklub.com

Paintball sport za sve uzraste

Administrator — Thu, 11 Mar 2010 23:01:27 +0000

Od 1980. godine, paintball je postao jedan od najpopularnijih ekstremnih sportova. Paintball igraju milioni žena i muškaraca uglavnom svih starosnih dobi. Bile to domaćice ili đaci, profesionalci ili početnici, svim paintball igračima jedno je zajedničko – ljubav prema adrenalinskim sportovima i takmičarski duh.
Za razliku od drugih ekstremnih sportova jedino paintball uzrokuje visok nivo adrenalina bez ugrožavanja sopstvene bezbednosti. Takođe ne zahteva naporne treninge i pripreme već pruža zabavu i razonodu za sve uzraste.
Za igru je potreban pneumatski marker poznatiji kao paintball puška, maska koju je obavezno nositi tokom cele igre i paintball municija – želatinasta kuglica sa tankom opnom i tečnom bojom u unutrašnjosti.
Paintball igra predstavlja imitaciju kratkih vatrenih kontakata, na ograničenom prostoru.
Grupa ljudi se naizmenično “lovi” i izbegava međusobno, sve dok jedna osoba ili ekipa ne trijumfuje nad drugom. Protivnik se eliminišete kada se pogodi kuglicom koja se rasprsne po njemu. Kao i u svakoj igri pobednik je onaj koji prvi postigne cilj ili onaj koji ostane poslednji u igri.
Jednom kada se opremite osnovnom zaštitnom opremom, mogućnosti za zabavu su ogromne. U paintballu ne postoji ni jedan trenutak kada se stoji mirno jer u svakom trenutku postoji osećaj da “nešto gori” te zahteva neprekidnu pažnju i odlučnost.
Oni koji žele da se oprobaju u paintball-u mogu da nas posete u Beogradu, Blok 44 – Nehruova 51c ili na Adi Ciganliji na šumskom terenu. A ukoliko želite opuštanje ili relaksaciju Sportski klub Arena No 1 ima rešenje za Vas: Fitness centar opremljen vrhunskom opremom sa stručnim i profesionalnim sportskim trenerima, sauna i đakuzi u ulici Jurija Gagarina 40c, blok 63.
Paintball: 063 7 796 796
Laser tag: 063 7 796 796
Stoni tenis i bilijar: 062 256 156
Streličarstvo: 063 1111 373
Rođendani: 063 1234 654
Fitness : 011 318 9395
www.arenano1.co.rs
Paintball Beograd – Srbija
arenano1@beogrid.net

Jet ski

Administrator — Wed, 11 Nov 2009 23:01:38 +0000

Jet ski (džet ski) ili skuter za vodu je rekreativno vozilo za jednu osobu (stajaći i sedeći) ili za dve do četiri osobe (sedeći). Jet ski je ime modela koji je proizveo Kawasaki, ali je postalo opšte prihvaćeno kao naziv za sve skutere na vodi. Zbog njihove relativno niske cene i slobode i sigurnosti koju pružaju vlasnicima, jet skijevi su postali popularna vozila za rekreaciju, a obvezna dodatna oprema obuhvata sigurnosni prsluk i kacigu.
Prvi modeli jet skijeva počeli su da se pojavljuju osamdesetih godina. Jedan od prvih jet skijeva, Suzukijev “Wet-bike”, konstruisan je po uzoru na motorne sanke za sneg, a njime se upravljalo prednjom skijom. Uskoro je Kawasaki na tržište izbacio manje i praktičnije, većinom stajaće modele koji su mogli da postignu brzinu do 60 kilometara na sat. Jet skijevi su su ubrzo dosegli dužinu veću od 3 metra i težinu veću od 250 kilograma. Danas jet skijevi mogu razviti brzine veće od 140 kilometara na sat, zbog čega su postali vrlo popularni, osim kao rekreativna vozila, i vozila za trke koje se održavaju svuda u svetu.
Evropsko prvenstvo u jet skiju utemeljeno je 1987. godine i jedno je od najboljih serija brzih trka. Prvenstvo se održava bez obzira na vremenske prilike. Nijedna trka do sada nije bila otkazana.
Sigurno vam se bezbroj puta dogodilo da ste poželeli da se provozate na moćnim i prelepim jet ski skuterima i doživite adrenalinski skok ,dok prelećete preko ogromnih talasa sa moćnim jet ski skuterima. Ali bi vam se takva želja pretvarala u pusto maštanje, jer ne poznajete nikoga ko poseduje jet ski ili vam ga nebi ni pozajmio. Uvek možete da ga iznajmite, jer je opcija da kupite svoj jet ski skuter i svu neophodnu prateću opremu velika investicija za vaš džep.
Jet ski klubovi pored jet ski skutera nude i svu prateću opremu, patike, prsluk, rukavice po potrebi i zaštitnu kacigu. Skuteri se mogu iznajmiti na minute, sate ili dane. Pri iznajmljivanju jet ski skutera obavezno je posedovati uverenje o položenom stručnom ispitu za sticanje zvanja upravljača-rukovaoca čamca.
Edukujte se o bezbednosti, teoretskom i praktičnom vožnjom skutera koji se voze u stajaćem ili sedećem položaju tela. Za relativno kratko vreme ovladaćete veštinom vožnje moćnih jet ski skutera i beskrajno uživati u svim čarima koje pruža, ne ugrožavajući sebe i druge učesnike plovnog saobraćaja.

Alpinizam ekstremno planinarenje

Administrator — Mon, 09 Nov 2009 23:01:09 +0000

Alpinizam možemo da definišemo kao ekstremni vid planinarenja. Alpinisti su istovremeno i planinari. Razlika između običnog planinara i alpiniste je u tome što se alpinisti penju težim putem da bi došli na vrh. Što je teži smer penjanja ili što su uslovi penjanja suroviji to je uspeh veći. Alpinizam je skup aktivnosti koje se u suštini svode na kretanja nepristupačnim i neuređenim planinskim predelima i stenama isključivo iz sportskih i estetskih potreba. Osim uobičajene planinarske opreme alpinisti koriste i specijalizovanu užad, pojaseve, čekiće, klinove, i mnogo toga drugog.
Pre kursa za alpinistu morate se učlaniti u neko od planinarskih društava, jer kao što je na početku rečeno svaki alpinista je prvenstveno planinar. Pre nego što pođete na časove, bilo bi dobro da učestvujete u nekoliko klasičnih planinarskih izleta kako bi osetili planinarsku atmosferu i boravak u divljini.
Postoji letnje penjanje, odnosno na suvoj steni, i zimsko na snegu. Pored toga uče se i uvežbavaju mnoge aktivnosti u snežnim uslovima kao što su obitavanje u snegu, zaštita od lavina, osiguravanje, čvorologija, meteorologija, ishrana i prva pomoć. Penjanje po zaleđenim slapovima, izazov je za najsmelije. To je jedan od esktremnih vidova alpinizma koji zahteva posebnu tehniku i opremu. Da biste stekli zvanje alpiniste potrebno je mnogo više vremena i truda. Treba ispenjati puno zimskih i letnjih smerova, zatim zaleđeni slap, spustiti se skijama sa visine od preko 2000 metara, polagati određene ispite.

Rafting Tarom

Administrator — Sat, 07 Nov 2009 23:01:45 +0000

Rafting je najkraće rečeno spuštanje niz brze planinske reke u specijalnim gumenim čamcima, namenjenim za brze planinske vode, i sa savremenom opremom. Svaki putnik je snabdeven prslukom za spasavanje, posebnim odelom i čizmama, a čamcima upravljaju skiperi, rafteri, iskusni rečni poznavaoci odrasli na ovoj reci, koji poznaju svako mesto i svaki usek.
Rafting se odvija od Brštanovice do Bastasa u delu toka gde je Tara najuzbudljivija. Na tom potezu, u dužini oko 21 kilometra, jedni za drugim, smenjuju se brzaci i mirne vode, a dubina kanjona prelazi i 1200 metara. Stepen atraktivnosti reke Tare je 3-4, dok je kategorizacija reke Kolorado 5. To znači da po atraktivnosti i avanturi koju Tara pruža, možemo reći da spada u sam vrh divljih reka. Tokom vožnje čamcima, vesla u ruke dobijaju i gosti koji moraju da slušaju komandu skipera, i da u datoj situaciji veslaju. U zavisnosti od vodostaja reke, svaki put drugačije i na drugom mestu, pojavljuju se brojne peščane plaže na kojima se možete okupati, sunčati i odmoriti.
Iako se na rafting ide u preko leta, i najčešće boravi u laganoj odeći ili kupaćim kostimima, OBAVEZNO treba računati i na promenu vremena, zahlađenje ili kišu. Specijalna odela vas štite od kiše ili “tuširanja” na većim brzacima tokom samog spusta, ali bi trebalo poneti sa sobom i suvu odeću koja bi vas sačekala u kampu.
Ovo je prilika da probudite adrenalin u vama, da doživite netaknutu prirodu kakva se još retko gde u svetu može sresti. Samo jedan dolazak na rafting niz njene uzbudljive brzake i kupanje u njenim smargdnim bazenima, probudi će u vama strast i duh za doživotnom avanturom. Možete doći i otići, ali ćete joj se uvek vraćati.
Kamp u Bastasima raspolaže bungalovima kapaciteta oko 100 mesta, ali i šatorima, tako da oni koji više vole da spavaju u njima, iste ne moraju nositi sa sobom. Ako ipak želite da postavite svoj šator, to neće biti problem, samo izaberite mesto. Kamp raspolaže ćebadima, jastucima, i vrećama za spavanje, tako da i njih ne morate nositi sa sobom. Dovoljno je poneti samo sredstva lične higijene.
Kad god poželite, uvek se možete istuširati toplom vodom, ali na jedan specifičan način. Kabine za tuširanje povezane su sa bojlerom, u kojem se obzirom da tamo nema struje, voda greje na vatri. Pored peći uvek se mogu naći drva za loženje i za 10 minuta, topla voda je spremna.
Može se reći da rafting nije opasan, naravno ako ste sa iskusnim vodičima. To su ljudi koji se spuštaju sa turistima svaki dan i u stanju su da spuste raft i bez njihovog učešća. U cilju bezbednosti svi turisti imaju pojaseve za spasavanje. Razlika između splavarenja i raftinga je u tome što je splavarenje spuštanje niz reku na deblima povezanim u splav, a rafting je spuštanje specijalnim gumenim čamcem i atraktivniji je i bezbedniji. Čamci su napravljeni od specijalne gume sa ojačanjima i komorama tako da ga nije moguće potopiti. Postoje i komore za ispuštanje vode koje automatski ispuštaju vodu koja za vreme spuštanja uđe u čamac. Mogućnost prevrtanja je minimalna, pogotovo sa iskusnim vodičem. Ne postoji starosna granica za učesnike raftinga, mada nije preporučljivo da idu deca predškolskog uzrasta. Broj vesala je ograničen jer bi preveliki broj vesala u čamcu izazvao gužvu. U zavisnosti od konstitucije u čamac staje od osam do dvanaest osoba. Znanje plivanja nije potrebno jer svaki učesnik raftinga ima prsluk za spasavanje.
Temperatura vode je od 5 do 15 stepeni, ali je doživljaj takav da veliki broj turista veći deo raftinga provede van čamca u želji za što dužim kontaktom sa vodom. Rafting se organizuje u letnjem periodu kada su temperature vazduha više. Znači, ako je u pitanju letnji pljusak rafting se ne otkazuje. Mnogi posetioci koji su doživeli rafting sa i bez kiše, kažu da letnji pljusak na reci ima posebnu draž zbog izgleda površine vode i isparavanja, pa im je drago da su i to doživeli, jer su i onako mokri. Jedina situacija kada se rafting otkazuje je ako je od ranog jutra i ceo dan jako nevreme. Tada se rafting pomera za sledeći slobodan termin.

Izvor : www.raftingtarom.org.rs
Kontakt : Danijel 062 8591-977

Bandži džamping

Administrator — Wed, 28 Oct 2009 23:01:07 +0000

Bandži džamping (bungee jumping) ima veoma interesantno i staro poreklo. Moderni bandži džamping je nastao 1. aprila 1979. godine. Grupa ljudi sa Oksfordskog univerziteta, članova “Kluba Ekstremnih Sporotva” skočila je sa mosta Klifton u Bristolu, Engleska. Izveli su četiri simultana skoka, zadivili svet i završili u zatvoru. Tako je nova adrenalinska groznica počela. Prva komercijalna Bandži skakaonica je otvorena 1987. godine na Novom Zelandu. Danas postoji mnogo tornjeva, kranova, mostova čak i balona sa kojih je moguće skakati, pa je tako bandži postao jedan od najjednostavnijih i lako razumljivih ekstremnih sportova.
Naravno, najvažniji deo opreme je uže, odnosno kanap. Uže se pravi od specijalnih elastičnih materijala koji su otporni na različite vremenske uslove. Zanimljiva osobina užeta s obzirom da se stalno isteže i menja dužinu jeste elongacija,, odnosno izduživanje.
Mesto sa kojeg skačete i oprema, odnosno sistem vezivanja i okova sa kojim skačete su ključ uspeha. Najčešći je sistem vezivanja nogu. “Amovi ” se stavljaju na noge oko oba članka i pričvrščuju se kaiševima. Između nogu se kači uže. Sistem “amova” i kaiševa je od specijalnog materijala, naravno i samo vezivanje za srećnog skakača zahteva posebnu tehniku. Pre nego što postavite sistem stavlja se posebna krpa/peškir/sunđer kako bi što više olakšali pritezanje oko članaka. Drugi takođe popularan sistem vezivanja je kombinacija “amova” oko grudi i struka. Sistem je pričvršećen za telo, a može se i koristiti sa nožnim vezivanjem radi bezbednosti i ugodnosti.
Na većini mesta sa kojih se danas skače sve je tako organizovano i pripremljeno da ne morate razmišljati o bezbednosti ili kako se spustiti posle skoka. Naravno sport je veoma bezbedan i nesreće su retke. Najviše platforme sa kojih se skače nalaze se iznad vode. Razlozi su psihološke prirode, podsvesno i svesno ljudi misle da je lakše skakati iznad vode nego iznad neke stene ili provalije. Svakako preporučujemo pražnjenje energije na ovaj način.