U memoarima bolnih stranica zivota zapisujem jos jedan red neostvarenih snova pracen pregrstajem tuge, bola.
Zivot razapet na dve strane, kroz kisovite, sumorne dane koracala je samo ka njemu. Kroz uzdah se naziru nejasne reci. Modre ispucale usne daju znak da zele ponovo ljubiti. U sredistu najemotivnije tacke stoji ON, njegov lik kao svetinja krasi zenice izmorenih ociju. Suze liju ali njegov lik se ne gubi, u glavi samo jedno pitanje, kuda krenuti bez tebe ?! Kako se odupreti sa dna, voleti neke druge oci, kako povratiti veru u ljubav?! Uzeo je sve, sa njegovim odlazkom otisla je vera, nada. Svio je svoje gnezdo kraj druge, nastavio da blistas srecnim sjajem. ONA je ostala sama, izgubljenog razuma sa belegom nesudjene ljubavi. Dane provodi u strepnji i nadi, zadovoljavajuci se retkim njegovim pozivom. Noci su joj putevi do pakla u mislima sa njim.
I dalje se moli za njega, sa njegovim imenom spava i budi. O njemu masta i nada se nestvarnom !