Ženska ličnost je veoma složena i stalno se vode polemike o ženskoj prirodi, ćudi i ženstvenosti. Da bi žena naučila da voli i ceni sebei da bi otklonila mala nezadovoljstva koja je sputavaju, trebalo bi da prvo razjasni sebi pravo poreklo svojih briga i tuga.
Žene su sklone da sećajući se doživljaja iz prošlosti, zaborave ono što je bilo loše, i da pamte samo lepe stvari. To se zove „pogled kroz ružičaste naočare“. Na pitanje kako su se osećale na letovanju sa roditeljima, odgovoriće: „Bili smo srećni“.
Ustvari letovanje sa roditeljima je bilo dosadno, ali iz današnje perspektive to ne izgleda tako. Jednostavno, u ženskoj je prirodi da prošlo vreme posmatra kroz „ružičaste naočare“. Kada se u budućnosti budemo setile ovog trenutka, reći ćemo da smo svi bili srećni.
Ključ je zadržati takav stav sve vreme dok živimo svoj život. Reći sebi: „Zadovoljna sam, odnosno zahvalna sam na svim lepim stvarima koje su mi pružene, bile one opipljive ili ne“. U mnoštvu primera, kako je promena ponašanja uticala na prevazilaženje „životnih nesavršenosti“, u raznim vrstama emocionalnih odnosa, naročito su zanimljivi oni o roditeljima i deci, odnosno o njihovom međusobnom odnosu.